Bez objave rata 6. aprila 1941. godine, u 6.30 ujutru sile Trećeg rajha napale su Kraljevinu Jugoslaviju. Iz nemačkih aviona na Beograd je tog dana izručeno 440 tona bombi.

U vazdušnom napadu ubijeno je hiljade građana i uništen veći deo centra grada, među kojima i riznica kulturnog nasleđa Srbije – Narodna biblioteka u kojoj je, nokon što je zgrada pogođena zapaljivim bombama, potpuno izgorelo oko 300 hiljada knjiga i nekoliko hiljada starih spisa.

Bombardovanje Beograda predstavljao je odmazdu Nemačke zbog vojnog puča 27. marta i obaranja namesništva i vlade koja je potpisala Trojni pakt, čime je Jugoslavija pristupila silama Osovine.

Foto video

Napad, koji je označio početak Drugog svetskog rata na teritoriji Kraljevine Jugoslavije, lično je naredio nemački kancelar Adolf Hitler 27. marta 1941
Odluka je poznata kao direktiva br. 25, a jedan od 13 originala ovog dokumenta od prošle godine je u vlasništvu Srbije i trajno je pohranjen u Muzeju žrtava genocida u Beogradu.

Foto Historical Arhiv of Negotin

Muzej žrtava genocida

„Šesti april je, u stvari, usledio kao odmazda za to što se desilo 26. i 27. marta. Naime tada je, nakon što je posle mnogo kolebanja jugoslovenska vlada prihvatila da pristupi Trojnom paktu, došlo do velikog otpora beogradske javnosti i čitave srpske javnosti u jugoslovenskoj državi, što je za rezultat imalo vojni puč i obaranje namesništva i vlade. Sam Hitler je u besu već 27. marta posle konsultacija sa vojnim i političkim vođstvom Trećeg rajha naredio da Jugoslavija mora nestati, a to zavereničko leglo, kako se isticalo za Beograd, treba biti kažnjeno i zbrisano sa lica zemlje“, govorio je istoričar Aleksandar Životić, profesor Filozofskog fakulteta za N1.

Istoričar Ivan Drljača  govorio je da su se kulture sećanja menjale kroz decenije, dodajući da je naša kultura sećanja prilično neprecizna i da se kreće od jednog do drugog momenta, a sve to, kako je objašnjavao , u zavisnosti od političke situacije u zemlji.

„Činjenica da je spomen-obeležje podignuto više od 50 godina posle aprilskog rata dovoljno govori o tome kakva je kultura sećanja. Imamo jedan momentum da spomenik postoji, da se ta kultura sećanja neguje ali svakako jeste tačno da bi ta kultura sećanja mogla da bude izdignuta na viši nivo“, navodi Drljača.

Kada su u pitanju mlade generacije, one, prema njegovim rečima, ne znaju mnogo i njihova interesovanja su okrenuta ka nekim drugim sferama.

„Veoma je interesantna situacija da mi danas živimo u jednom okruženju, jednom društvu koje je informatičko društvo i koje nam informacije čini voma dostupnim. Dakle, upošte nije teško doći do informacija ili snimaka bombardovanja, ali ono što je bitno jeste da su to informacije koje ne privlače većinu mladih ljudi. I dok je sa jedne strane tačno da mlade to manje interesuje, takođe je tačno i da je ta tema manje zastupljena u školskim programima i u osnovnim i srednjim školama i da postoji prostor da se znanje dopuni“ rekao je istoričar Drljača.

 

Simptom