https://www.dassault-aviation.com/en/defense/rafale/introduction/

Na pitanje šta u političkom, a šta u ekonomskom kontekstu za Srbiju označava poseta Makrona, te koliko je važno pozicioniranje Srbije u savremenim okolnostima uz svog strateškog partnera, Radić kaže da se radi o izuzetno važnoj poseti, gde je očigledno predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, “pronašao formulu strateškog oslonca”.

“To je i pozadina za ekonomsku saradnju. Naprosto, sve ima svoju cenu. Jasno je da ako Srbija, iz pozicije u kojoj se nalazi – neutralne zemlje; opterećene nerešenim srpskim pitanjem; pominjanjem Kosova sa svim svojim posledicama; ostacima balansirane politike i vezama sa Kinom i Ruskom Federacijom, nešto ne pruži novim saveznicima, onda i nema mnogo prostora za trgovinu. Ovo je par ekselans političko pitanje i vrlo važan katalizator ekonomskih ugovora”, objašnjava Radić i dodaje da se to odnosi na sve ugovore sklopljene u proteklom periodu sa Francuzima, kao i one koji će biti sklopljeni: od nabavke borbenih aviona “rafal” i ostale borbene tehnike, preko tema koje su otvorene kao što je gradnja nuklearne elektrane, do već postojećih i afirmisanih francuskih ulaganja (Vansi; Makron prema zvanično objavljenom planu otvara aerodrom) itd.

Upitan koliko je nabavka savremenog naoružanja i kupovina “rafala” zapravo politička poruka, on odgovara da su “rafali” direktno deo konteksta i “potvrda saradnje”.

Objašnjava da je Srbija još od sredine prošle dekade pa nadalje gradila spoljnopolitičke veze sa drugim državama kroz kupovinu naoružanja.

“Tamo gde naprosto niste saveznici jer niste deo NATO; ili niste saveznici ni istočnim zemljama, to se premošćavalo ugovorima o kupovini naoružanja sa Rusijom, Belorusijom, Kinom, francuskim, belgijskim, nemačkim firmama… ‘Rafali’ su ipak strateškog značaja i vrednosti, najpre o potvrđivanju posebnih odnosa prema Francuskoj ali i ulazak u vojno okrilje Zapada”, ističe Radić primećujući da ideja da kupite takav avion “podrazumeva da ste u nekoj meri partneri”, jer, kako kaže, mora postojati poverenje “da se pruži odgovarajuća tehnologija”.

Radić pita i “da li možete dobiti elektronske sisteme, dobiti naoružanje koje imaju članice NATO, a da niste član NATO?”.

“To jeste kamen spoticanja. Srbija je u vrlo neobičnoj situaciji, želela bi da se tretira kao zemlja partner, ali s druge strane stoji činjenica da ne pokazuje želju pa čak ispoljava i otvoreno negodovanje prema članstvu u NATO, što kompromituje ideju kupovine savremenih vojnih sistema na Zapadu. Jer, dajete mnogo novca za nešto gde ćete ostati nedorečeni po pitanju sposobnosti upravo jer ne možete dobiti nešto što je moguće da koriste samo članice NATO”, zaključuje Radić.

Simptom/M. M