Na drugom mestu je fotogenična hoja, a zatim monstera, poznata i kao „švajcarski sir”. Ne treba zaboraviti ni popularne zelene biljke za prečišćavanje vazduha, poznate po nadimcima zmijau ipauk.
Ova opsesija milenijalaca i generacije Z posebno je porasla poslednjih godina. Ali zašto baš ove mlađe generacije toliko vole negu biljaka?

Britanska autorka Elis Vinsent bavi se ovim pitanjem u novoj knjizi Preoblikovanje života, svojevrsne memoare o prirodi koji prate stvarne događaje u njenom životu.

„Kada je mnogo stvari u mom životu krenulo u različitim pravcima u odnosu na ono što sam očekivala, pronašla sam utehu u baštovanstvu i biljkama”, kaže ona.

Autorka kaže da oseća „snažnu emocionalnu vezu” sa biljkama. „Nešto je duboko dirljivo u tome što možete videti kako nešto klija, cveta ili se čak pretvara u seme”, kaže Vinsent za BBC.

Foto Pixabay

„Prava radost se oseti kada se vidi rast ili povratak omiljene višegodišnje biljke kroz zemlju nakon duge, mračne zime.
„Sezonska promena biljaka i šireg prirodnog sveta mi pomaže u svakodnevnom životu. Baštovanstvo je za mene takođe nešto vrlo meditativno”, kaže.

Knjiga je pogodila u živac čitaoce njenih godina, koji su, kaže, „pronašli odjek” u njenim iskustvima „pronalaženja života koji im je rečeno da treba da vode i za koji očekuju da će im nekako nedostajati”.
Vinsent kaže da je takođe dobila utiske od mnogih čitalaca koji su tokom karantina u njenoj knjizi nalazili „utehu i smirenje”.

I milenijalci i generacija Z odrasli su u pejzažu koji je bio sve više opsednut životom na mreži, a knjiga počinje u vreme prvih dana tehnološkog napretka početkom ovog veka,, ili kako Vinsent kaže, dolaskom operativnog sistema Windows 95 u njenu porodičnu kuću.

„Započeli smo poslove koji su sve više bili na mreži i očekivali smo trenutno zadovoljstvo od aplikacija na našim telefonima: zabavljanje, dostavu, taksi, majstori – sve se može brzo dobiti.”

„Sa baštovanstvom ništa nije trenutno. Ništa nije zagarantovano.
„To je spora, fizička aktivnost za ispitivanje strpljenja – a sve to lično smatram izuzetno opuštajućim kada je ostatak mog života tako brz.”
I naravno, postoji i ekološka dimenzija.
„Mi smo generacija koja je sve više svesna planete na kojoj postojimo i kako treba da se povežemo i pazimo na nju.
„Baštovanstvo je deo klimatske svesti, kao i upotreba boce za vodu koja se može višekratno koristiti.”
Ipak, tokom istraživanja materijala za knjigu, otkrila da fenomen nege sobnih biljaka ima dugu istoriju.
„Otkrila sam da je moja generacija baštovana – milenijalaca, koja je fascinirana sobnim biljkama i vidi baštovanstvo kao oblik brige o sebi, najnovija u nizu generacija, unazad vekovima, koja se u vreme previranja ili poteškoća zadržala na zemlji ili naginjala ka zemlji”.
Kaže da je za vreme svakog velikog napretka čovečanstva i industrijalizacije postojao pokret koji je pozivao na povratak zemlji.
„Na primer, salonske palme koje mogu da se nose sa slabom osvetljenošću i koje se mogu premestiti od kuće do kuće bile su popularne u viktorijansko doba – kao i sada.”

Foto Pixabay

„Divlji enterijeri”
Paradoksalno je da, iako negujuće biljke deluju kao protivotrov digitalnom životu, upravo je život na internetu pomogao milenijalcima i generaciji Z da se pronađu i formiraju globalnu zajednicu.
Vinsent je bila samouka, ali kaže da je učila od iskusnijih uzgajivača i baštovana na Instagramu.

Hilton Karter iz Baltimora je napisao nekoliko knjiga na temu sobnih biljaka.
Knjiga Divlji enterijeri raskošno je ilustrovana monografija koja prikazuje kako biljke mogu poboljšati dom.
Kartera zovu „biljnim influenserom”, „biljnim tatom” i „biljnim lekarom”, kaže on za BBC.
Svaki dom je, kaže, „smireniji i privlačniji” sa biljkama, „posebno u prostoru koji ima puno tvrdih ivica, čini ga čistijim i prozračnijim jer ima zeleni život oko sebe”.

Simptom/BBC