U nastavku ćemo istražiti ko je stvorio bitkoin, njegove godine nastanka i ključne prekretnice na njegovom putu ka statusu imovine vredne bilione dolara. Na kraju ćete razumeti kako se bitkoin razlikuje od takozvanih kripto valuta i zašto će verovatno igrati vodeću ulogu u ekonomiji 21. veka.

Ko je izmislio Bitkoin?
Izum bitkoina se pripisuje „Satošiju Nakamotu“, pseudonimu autora bele knjige o bitkoinu objavljene 2008. godine. Uprkos opsežnim istraživanjima i spekulacijama, niko nije otkrio osobu ili grupu koja stoji iza Satošija Nakamota. Ova misterija ostaje jedan od najfascinantnijih aspekata istorije bitkoina.

Neki veruju da je Satošijeva anonimnost razlog za sumnju u poreklo bitkoina. Međutim, dublja analiza dovodi mnoge do zaključka da bitkoin verovatno ne bi uspeo da je identitet njegovog tvorca bio poznat – razloge ćemo istražiti u nastavku.

Rani dani bitkoina
Dugo pre nego što je bitkoin nastao, istraživači i aktivisti pokušavali su da stvore „digitalni keš“ koji bi imitirao fizičku oskudicu zlata. Čaumovi eCash , Daijev b-money i Sabov Bit Gold uveli su kriptografske tokene, vremenski označeno vođenje evidencije i koncept decentralizovanog novca. Ipak, nisu uspeli da eliminišu potrebu za centralnim koordinatorom i nisu u potpunosti rešili problem dvostrukog trošenja (situaciju kada se isti novac potroši dva puta).

U međuvremenu, druga otkrića, poput povezanog vremenskog označavanja za overu dokumenata Stjuarta Habera i Skota Stornete, Merklovih stabala za efikasno heširanje i Bekovog dokaza (proof-of-work), pružila su ključne temelje za kasniji razvoj bitkoina. Ove ideje, razvijene tokom 1980-ih i 1990-ih, bile su od suštinskog značaja za dizajn bitkoina.

Satošijeva genijalnost bila je u tome što je spojio ove različite oblasti kriptografskog istraživanja kako bi stvorio monetarnu mrežu bez bankarskih servera i jedne tačke kontrole.

Tajanstveni tvorac bitkoina, Satoši Nakamoto
Satoši je bio aktivan na onlajn forumima sajferpank pokreta, grupe aktivista za privatnost koji su verovali u upotrebu kriptografije za zaštitu ličnih sloboda. Nakon što je objavio čuvenu bitkoin belu knjigu pod nazivom „Bitkoin: Peer-to-Peer Elektronski Novčani Sistem“, Satoši je programirao prvu implementaciju bitkoina. Tokom narednih nekoliko godina, učestvovao je u onlajn diskusijama o svom radu. Kada je Bitkoin mreža postala samoodrživa, jednostavno je nestao.

Satošijeva anonimnost verovatno je jedan od razloga zbog kojih je bitkoin uspeo. Da je neka poznata osoba preuzela zasluge za bitkoin, vlade bi mogle vršiti pritisak i ugasiti projekat još u njegovim ranim danima. Umesto toga, bitkoin je brzo prerastao u decentralizovanu mrežu otpornu na pojedinačne tačke slabosti.

Danas su Satošijevi bitkoin novčanici i dalje vidljivi na blokčejnu. Da se Satoši vrati i preuzme svoje novčiće, postao bi jedan od najbogatijih ljudi na svetu. Međutim, on to nije učinio, i verovatno nikada neće. Napuštajući milijarde dolara, Satoši je pokazao da razume da je istorijski značaj bitkoina vredniji od materijalnog bogatstva.

Prve transakcije i rano prihvatanje
U prvim danima postojanja Bitkoin mreže, samo je nekolicina entuzijasta učestvovala u testiranju tehnologije. U januaru 2009. godine, prva bitkoin transakcija dogodila se između Satošija i kriptografa Hala Finija. Ovi pioniri su počeli da rudare bitkoin koristeći svoje kućne računare, ali nagrade koje su dobijali nisu imale vrednost jer bitkoin još nije bio korišćen za bilo šta u stvarnom svetu.

Ubrzo nakon toga, ideja korišćenja bitkoina u stvarnim situacijama počela je da dobija na značaju. Prva poznata komercijalna transakcija dogodila se 22. maja 2010. godine, kada je neko 10.000 bitkoina zamenio za dve pice iz Papa Džon restorana, koje su tada vredele 41 dolar. Ovaj trenutak, poznat kao „Bitkoinov pica dan“, dao je bitkoinu prvi kurs: 1 BTC = 0,0041 USD.

Ključne prekretnice u razvoju bitkoina
Razvoj bitkoina obeležen je značajnim događajima koji su ga transformisali iz uskog istraživačkog projekta u globalni fenomen. Evo nekih ključnih momenata koji su promenili način na koji ljudi širom planete koriste ovu jedinstvenu digitalnu imovinu:

Spajanje bitkoin berzi
U početku su bitkoinom trgovali samo pojedinci preko direktnih dogovora i malih onlajn foruma. Ubrzo su nastale specijalizovane berze koje su ponudile poznatije trgovačko okruženje. Ove rane platforme često su se suočavale sa problemima bezbednosti, likvidnosti i regulatorne neizvesnosti.

S vremenom, mnoge male berze ili su zatvorene ili su se spojile s većim platformama. Ova konsolidacija dovela je do stvaranja nekoliko renomiranih trgovačkih platformi, što je novim korisnicima omogućilo lakšu kupovinu bitkoina lokalnim valutama. Ovaj pomak ka profesionalizaciji pomogao je da se bitkoin legitimizuje kao imovina kojom se trguje.

Forkovi i nadogradnje bitkoina
Bitkoinov softver je otvoreni kod, što znači da svako može pregledati kod i predložiti izmene. Povremeno, neslaganja oko tehničkog pravca dovode do „forkova“, u kojima nove verzije softvera počinju da funkcionišu na potpuno odvojenim mrežama.

Jedan poznati primer je „rat veličine blokova“ iz 2017. godine, koji je rezultirao stvaranjem Bitkoin Cash-a. Iako naziv može sugerisati povezanost, Bitkoin Cash je zapravo potpuno drugačija valuta i nije kompatibilna s Bitkoin mrežom.

Kritičari tvrde da forkovi mogu oslabiti bitkoinov imidž i uneti zabunu, dok pristalice smatraju da oni predstavljaju dokaz zdravih debata i decentralizovanog donošenja odluka.

U međuvremenu, značajne nadogradnje protokola, poput SegWit (2017) i Taproot (2021), poboljšale su skalabilnost i otvorile prostor za dodatne funkcionalnosti. Svaka promena osmišljena je tako da ojača osnovnu funkcionalnost bitkoina bez neželjenih posledica koje bi izmenile korisnost bitkoina kao novca.

Rastuće interesovanje institucija
Tokom većeg dela prve decenije postojanja, bitkoin su glavni investitori smatrali eksperimentalnom pojavom. Međutim, s vremenom su finansijske institucije su postale zaintrigirane zbog njegove ograničene ponude i decentralizovane strukture. Danas hedž fondovi, upravitelji imovine, pa čak i kompanije ulažu deo svojih portfelja u bitkoin.

Finansijski proizvodi zasnovani na bitkoinu, poput fondova kojima se trguje na berzi (ETF-ova), postali su uobičajeni u zemljama sa razvijenim finansijskim tržištima. Takođe, institucionalni subjekti specijalizovani za čuvanje bitkoina razvile su biznis pružajući usluge kompanijama i vladama koje žele da ga drže u svojim rezervama.

Bitkoin halving događaji
Ukupna ponuda bitkoina ograničena je na 21 milion novčića, koji se postepeno puštaju u opticaj putem rudarenja. Otprilike svake četiri godine, zarada za rudare se prepolovljava u događaju poznatom kao „halving“. Ova promena se dešava automatski, jer je ugrađena u bitkoin protokol. Halving čini bitkoinovu ponudu predvidivom i deinflacionom. Istorijski gledano, halving često prethodi periodima značajnog rasta cene, jer smanjenje novih bitkoina u opticaju utiče na tržišne dinamike.

Izazovi sa kojima se bitkoin suočio
Bitkoinov uspon nije protekao bez prepreka. Upadi hakera na berze i krađe sredstava narušili su poverenje investitora i izazvali sumnje u sigurnost mreže. Međutim, svi značajni hakerski napadi bili su rezultat loše zaštite samih berzi, a ne ranjivosti bitkoinovog protokola.

Regulacija je takođe predstavljala prepreku. Vlade širom sveta pokušavale su da pronađu način da pravno klasifikuju bitkoin i regulišu njegovo korišćenje. Zato što bitkoin smanjuje moć centralnih vlasti da preko monetarnog sistema kontrolišu ekonomske tokove. Pitanja poreza, trgovine i sprečavanja pranja novca usporila su njegovo prihvatanje u mnogim državama, uključujući SAD.

Pored toga, velika promenjivost cene bitkoina može obeshrabriti nove investitore da se osećaju komotno pri donošenju odluke da se uključe. Cena bitkoina može znatno varirati u kratkom vremenskom periodu, što često plaši one koji su navikli na stabilniju imovinu.

Bitkoin i rast kriptovaluta
Bitkoinov uspeh inspirisao je one koji se bave razvojem da ga iskoriste i izmene ili inoviraju na osnovu njega. Postoje milioni drugih digitalnih tokena i DeFi (decentralizovanih finansijskih) protokola. Mnogi od ovih projekata, često nazivani „altkoini“, fokusiraju se na specijalizovanu upotrebu.

Iako neke od ovih tehnologija dele slične osobine sa bitkoinom, većina njih funkcioniše više kao poslovni poduhvati nego kao alternativa novcu. Poznata izreka Dž. P. Morgana o zlatu mogla bi da se primeni na savremeni digitalni svet: „Bitkoin je novac, sve ostalo je kredit.“

Institucionalno usvajanje bitkoina
Sve veći broj institucija posmatra bitkoin kao dugoročnu investiciju i zaštitu od valutnog rizika. Trenutno 169 institucija zajedno drži više od 3,09 miliona bitkoina.

Kompanije poput Strategy (nekada MicroStrategy) pronašle su kreativne načine da koriste bitkoin kako bi zarađivale. Finansijski giganti nude bitkoin ETF-ove koji omogućavaju investitorima veći pristup bitkoinu putem tradicionalnih brokerskih računa i penzijskih planova. Ti fondovi su otvorili vrata penzionim fondovima, hedž fondovima i drugim investitorima da u svoje portfelje uključe bitkoin bez potrebe da ga direktno poseduju.

Neke zemlje su počele da akumuliraju bitkoin kao deo svojih nacionalnih rezervi. El Salvador ima eksplicitan cilj da ga integriše u ekonomiju, a SAD će uskoro upostaviti Stratešku bitkoin rezervu.

Bitkoinova uloga u globalnoj ekonomiji
Ako se trenutni trendovi nastave, bitkoin bi mogao da dostigne milijardu korisnika pre kraja ove decenije. Svaki put kada centralne banke povećaju ponudu novca, deo tog kapitala prelazi u bitkoin i ostaje na njegovom blokčejnu zauvek. Bitkoin tako deluje kao „sunđer“ koji apsorbuje višak likvidnosti.

Bitkoin je jedina postojeća imovina čija ponuda ne može da reaguje na promene u potražnji. To znači da je njegova cena jedini parametar koji može da se promeni kako raste broj korisnika.

Mnogi istraživači bitkoina smatraju da se globalna ekonomija kreće ka Bitkoin standardu. To je situacija u kojoj bitkoin postaje osnovni nivo za sve ekonomske aktivnosti. Kao politički neutralan i decentralizovan, bitkoin je oslobođen hegemonskih uticaja i može se bezbedno čuvati u rezervama centralnih banaka širom sveta. Početak akumulacije bitkoina u državama poput El Salvadora i SAD-a može biti prvi korak u ostvarivanju ovog scenarija. To je fenomen koji su mnogo godina očekivali istraživači bitkoina.

Budućnost bitkoina
Kako bitkoin nastavlja da se razvija, moguće je njegovo još šire prihvatanje među kompanijama, finansijskim institucijama i državnim trezorima. Inovacije poput Lightning Network-a omogućavaju brže i jeftinije transakcije. Takozvana „Layer 2“ rešenja pomažu u širenju njegove upotrebe kao posrednika u trgovini i svakodnevne mreže plaćanja za komercijalne aktivnosti.

Zaključak
Bitkoin je promenio način na koji ljudi razmišljaju o novcu i vlasničkim pravima. Njegova istorijska uloga već je zacementirana kao prvi primer digitalne oskudnosti. Kao nekada letelice i veštačka inteligencija, tako je i koncept digitalnog oskudnog novca nekada bio nezamisliv – sve dok nije dostignut.

Istorija bitkoina je neverovatna. Počela je kao projekat iz strasti male grupe istraživača. Cena je skočila od nula do 100.000 dolara u manje od 20 godina. Ono što je počelo kao „čarobni internet novac“ postalo je rezervna imovina koju drže najmoćnije vlade u ljudskoj istoriji. To je priča kako tehnologija može osnažiti pojedince uprkos naizgled nesavladivim preprekama.

Simptom/Forbes