Dok se iščekuje odgovor i(li) odmazda Irana na pređašnje akcije Izraela (nedavni politički atentati u kojima su stradali čelnici Hezbolaha i Hamasa u prestonicama međunarodno priznatih i suverenih država, Libana i Irana); u ratu sa zastrašujućim posledicama koji je već odneo više od 40.000 života u Pojasu Gaze, spoljnopolitički komentator i novinar Borislav Korkodelović, kaže da i pored toga što širom regiona postoje strahovi da bi do vrlo mračnog scenarija moglo doći, hladne glave na kraju odlučuju o svemu i napominje da “ne treba misliti da će sada, a ni u nekom skorijem vremenskom periodu, doći do žestokog odgovora Irana i njegovih saveznika iz tzv. Osovine otpora”.

printscreen

Osovina otpora je, inače, koalicija okupljena oko Irana sa saveznicima: Hezbolah u Libanu, Hamas na okupiranim palestinskim teritorijama, Huti u Jemenu, takođe i iračke narodne milicije koje imaju svoje ogranke u Siriji.

Jedna, kako je opisuje Korkodelović, posve solidna i respektabilna snaga i koalicija protiv Izraela i njegovih podržavalaca prevođenih SAD.

“Agonija iščekivanja se nastavlja. Pre svega se to odnosi na Izrael, a u manjoj meri na Sjedinjene Američke Države. Iran jeste obećao odgovor za ubistvo svog državnog gosta, šefa političkog krila Hamasa, Ismaila Hanijea, na svojoj teriroriji, u Teheranu, i tu vrstu poruke je poslao vrhovni vođa Islamske Republike, ajatolah Ali Hamnei. Neka vrsta naredbe je izdata, samo je pitanje kada i na koji način, ali mislim da će to biti relativno simboličan odgovor”, ocenjuje Korkodelović, dodajući kako smatra da Iran nije za otvorenu konfrontaciju sa Izraelom, koja bi bila i mnogo više od toga i ne bi, kaže, to bila konfrontacija samo sa Izraelom već i sa SAD, pa i nekim evropskim državama.

On podseća da je na vođu Irana apelovao i predsednik Ruske Federacije, Vladimir Putin, da pokaže uzdržanost.

“… da pre svega budu izbegnute žrtve među građanstvom u Izraelu (negde oko dva miliona građana jevrejske države vodi poreklo sa prostora nekadašnjeg Sovjetskog Saveza). Ne treba prenebregnuti činjenicu ni da Kina, koja daje sva prava Iranu da odgovori, smatra da to treba da bude urađeno u kontrolisanom okviru kako ne bi došlo do narušavanja globalne stabilnosti i svetske ekonomije. Ponavljam, mislim da neće doći do nekog velikog napada”, ističe sagovornik portala, bez obzira, kako kaže, da li je reč o napadu Irana ili Hezbolaha i Huta.

Posle toga, smatra, ne bi trebalo da se Izrael oglasi nekim svojim “uzvratnim napadom”, a podseća i da se sve vreme odvijaju pregovori, direktni i indirektni, u Dohi/Katar i Muskatu/Oman, između američke i iranske diplomatije.

Na pitanje kako vidi ulogu Turske, koja je u proteklih nekoliko nedelja ušla u oštar diplomatski obračun sa Izraelom, i koja je u specifičnoj poziciji kao članica NATO-a, ujedno veliki podržavalac Palestinaca i rešavanja tzv. palestinskog pitanja, Korkodelović kaže da su izjave Turske takve da su na nivou retoričkih i verbalnih napada, i da ne očekuje nikakve promene u budućnosti.

“Ona je jedan od najvećih trgovinskih partnera Izraela i što je još važnije, Turska je prolazna zemlja za većinu nafte koju Izrael dobija iz Azerbejdžana. Mislim da će pozicija Ankare biti takva kakva je bila i do sada, a te ratoborne izjave su se poslednjih desetak dana i utišale”, zaključuje Korkodelović.

Simptom/M. M.