Na izborima na kojima pravo glasa ima nešto više od 3,4 miliona, građani će na novi četvorogodišnji mandat birati članove tročlanog Predsedništva Bosne i Hercegovine, članove Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Predstavničkog doma Parlamenta u entitetu Federacija BiH, članove deset kantonalnih skupština u tom entitetu, kao i poslanike u entitetskom parlamentu Republike Srpske – Narodnoj skupštini, te predsednika i potpredsednike tog entiteta.
Centralna izborna komisija (CIK) Bosne i Hercegovine objavila je da će biračka mesta biti otvorena od sedam do 19 sati, a preliminarni i nepotpuni rezultati izbora biće objavljeni oko 20 sati.
Ovo je prvi put da će rezultati biti objavljeni pre ponoći izbornog dana, a to će biti moguće korišćenjem novih izbornih tehnologija, odnosno zbog činjenice da će glasački listići biti skenirani i podaci poslati direktno s biračkih mesta CIK-u.
Međutim, skenirani izborni listići će biti brojani i ručno, pojasnili su ranije iz CIK-a. Ukoliko se ustanovi velika razlika između skeniranih i ručno prebrojanih glasova, narediće se usklađivanje ovih rezultata i dodatne provere. Ako i nakon toga postoji velika razlika, ručno prebrojani glasovi će biti priznati kao službeni rezultat.
Biračka mesta 13 zemalja
U centralnom biračkom spisku je za 11. opšte izbore u posleratnoj Bosni i Hercegovini upisano 3.408.517 birača. Ovaj broj nešto je viši u odnosu na prethodne, opšte izbore 2022, kad je u centralnom biračkom spisku bilo oko 3,37 miliona birača.
Građani će glasati na oko 5.200 biračkih mesta u zemlji, kao i u 20 diplomatsko-konzularnih predstavništava u svetu, prenela je agencija Anadolija.
Iako je Bosna i Hercegovina zemlja sa brojnom dijasporom, za opšte izbore registrovan je najniži broj birača u dijaspori u poslednjih nekoliko izbornih ciklusa, oko 48 hiljada. Ipak, glasaće se u 13 zemalja.
U Nemačkoj bosanski birači glasaju u Minhenu, Berlinu, Štutgartu i Frankfurtu. U Hrvatskoj u Zagrebu i Rijeci, u Austriji u Beču, zatim u Srbiji i Sloveniji u Beogradu i Ljubljani, te u švajcarskom Bernu, belgijskom Briselu, danskom Kopenhagenu, Stokholmu u Švedskoj, Hagu u Holandiji, norveškom Oslu, u Čikagu u SAD, katarskoj Dohi i u jordanskom Amanu.
Deset kandidata za člana Predsedništva BiH
Na opštim izborima u BiH učestvuje 75 političkih stranaka, 29 koalicija i četiri nezavisna kandidata, saopšteno je ranije iz CIK-a. Ovo je svakako manje u odnosu na izbore 2022. kad je overeno rekordnih 145 političkih subjekata.
Desetoro kandidata učestvuje u trci za tročlano Predsedništvo Bosne i Hercegovine, a to su ujedno i prvi izborni rezultati koji će biti objavljeni nakon zatvaranja biračkih mesta.
Birači iz entiteta Federacija BiH mogu birati između bošnjačkih i hrvatskih kandidata, a birači u RS između kandidata za srpskog člana kolektivnog šefa države.
Četiri su kandidata za člana Predsedništva iz reda bošnjačkog, najbrojnijeg naroda u Bosni i Hercegovini, dok su po troje kandidata za članove Predsedništva iz reda Hrvata i Srba.
Za bošnjačkog člana Predsedništva BiH kandidovali su se aktuelni član Predsedništva Denis Bećirović (ispred koalicije Ujedinjeni za državu Bosnu i Hercegovinu, predvođene SDP-om uz podršku šireg bloka stranaka), nekadašnji član Predsedništva Bakir Izetbegović (Stranka demoratske akcije – SDA), aktuelni načelnik sarajevske opštine Novi Grad Semir Efendić (Stranka za Bosnu i Hercegovinu – SBiH), nekadašnji državni ministar bezbednosti Fahrudin Radončić (Savez za bolju budućnost – SBB).
Za hrvatskog člana Predsedništva kandidati su Darijana Filipović (Hrvatska demokratska zajednica – HDZBiH), Zdenko Lučić (nezavisni kandidat iza čije kandidature stoji opoziciona koalicija “Hrvatska petorka” – HDZ 1990, HRS, HNP, HSS BiH, HDS) te Slaven Kovačević, kojeg je kandidovala Demokratska fronta sadašnjeg hrvatskog člana Predsedništva Željka Komšića.
Kandidati za srpskog člana Predsedništva su aktuelna članica kolektivnog šefa države Željka Cvijanović iza koje stoji Savez nezavisnih socijaldemokrata – SNSD, Marinko Božović ispred Srpske demokratske stranke – SDS i Nebojša Vukanović kojeg podržava politička stranka Za pravdu i red – Lista Nebojše Vukanovića.
Nezavisnost i prvi izbori nakon rata
Bosna i Hercegovina je proglasila nezavisnost od Jugoslavije 1. marta 1992. godine, a prvi posleratni izbori održani su 14. septembra 1996. godine.