”Stranci koji prate ‘debatu’ na temu litijuma u Srbiji, a da o Srbiji nemaju nikakvo prethodno znanje, pomislili bi da smo mi zemlja na nivou razvoja iz sedmog veka, bez ikakve industrije, bez ijedne škole, a vekovima daleko od osnivanja prvog tehničkog fakulteta, da se još uvek divimo točku, a plašimo vatre”, napisala je predsednica parlamenta.

Ova borba protiv litijuma me uvek podseti na stihove Vite Nikolića „svi cvjetovi ostaće bez glava da bi bili sa travom u skladu“.

Stranci koji prate „debatu“ na temu litijuma u Srbiji, a da o Srbiji nemaju nikakvo prethodno znanje, pomislili bi da smo mi zemlja na nivou razvoja… pic.twitter.com/BqKuzlVf1H — Ana Brnabic (@anabrnabic) October 16, 2024
Dodala je da je sumporna kiselina “otkrivena” u osmom veku, a da je do tada bila poznata kao “vitriolno ulje”, dok u 18. veku započinje veća proizvodnja i upotreba sumporne kiseline koja je, kako je istakla, danas jedna od najvažnijih industrijskih hemikalija.

Brnabićeva je navela podatak da je u Srbiji prošle godine potrošeno 450.000  tona sumporne kiseline, a da ove godine očekuje potrošnja oko 600.000 tona, kao i da Nemačka godišnje troši oko 4,5 miliona tona sumporne kiseline.

”No, tako je to kad čitavu opoziciju predvodi Ljilja Bralović, umesto da je, na ovu temu, savetuje neko kao što je akademik i profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Vladica Cvetković”, napisala je Brnabićeva.

Dodala je da stepen retrogradnosti koji, kako je navela, opozicija, opozicioni mediji i veliki broj udruženja civilnog društva pokazuju na tu temu treba ne da uplaši, već da prestravi svakog normalnog čoveka u zemlji bez obzira na političku opredeljenost.

Simptom/Euronews