Tadašnja Demokratska partija socijalista, predvođena Đukanovićem, tj. njeni predstavnici, obavljala je najviše državne funkcije u kontinuitetu 30 godina, da bi “pala” na izborima koje je sama organizovala (Antić podseća na činjenicu da su to bili prvi izbori koje je neka vlast u Crnoj Gori organizovala i na njima izgubila), usred pandemije virusa korona i nakon bune i protesta Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda, ali i drugih građana Crne Gore, u formi litija, koji su ustali protiv (spornog) Zakona o slobodi veroispovesti izglasanog u crnogorskoj skupštini krajem 2019.

Lazar Ružić/www.dan.co.me

Antić, kada se osvrće danas na te avgustovske dane 2020, ističe da će “istorijski važan datum” podsećati sve generacije nadolazećih Srba, ali i Crnogoraca, na borbu za slobodu, te biti zalog slobode, principa pravde itd.

Ipak, za njega, dileme nema: ključan doprinos, najveće žrtve i najviše zasluge za nju pripadaju srpskom narodu u Crnoj Gori.

“To je trenutak kada je narod uspeo da se izbori za demokratiju. Pobeda izvojevana tada je dugoročna i toliko velika da smatram da i ako propadne srpski narod u narednim vekovima, da će upravo iz Crne Gore ponovo blesnuti sloboda jednog dana kao što je blesnula u XVI i XVII veku nakon Crnojevića”, poetično će reći Antić.

Po njegovim rečima, crnogorski “feniks slobode” u dobroj meri vezuje se za političke stranke Srba koje su nastavljači tradicije Narodne stranke s početka XX veka, u Kraljevini Crnoj Gori, u onom pravom, izvornom, “klubaškom” smislu.

“Hrabri ljudi, u prvom redu Andrija Mandić, Slaven Radunović, Želidrag Nikčević… poveli su jednu takvu stranku, ujedno i borbu za ravnopravnost srpskog naroda u Crnoj Gori. Trebalo je predstaviti se zapadnom svetu da to nisu nikakvi ruski agenti ili nekakvi šovinisti, već borci za slobodu koji traže prava koja imaju i svi drugi. Oni su bivali progonjeni, prošli štošta, doživljavali razna poniženja i hapšenja… Podsećam da se sve počelo ubrzavati posle 2018. i onih strašnih i nametnutih zabrana ulaska u Crnu Goru (među zabranjenima bio i naš sagovornik, prim. aut., a uz njega i pesnik Matija Bećković, profesor prava Dejan Mirović i istoričar Aleksandar Raković); preko poništavanja odluka Podgoričke skupštine iz 1918; do momenta kad je pokušana ‘otmica’ imovine Srpske pravoslavne crkve. E tada su svi Srbi Crne Gore – i oni koji kulturom pripadaju Srbima, i oni koji su vernici SPC, što je u zbiru preko dve trećine građana, konačno ustali kao jedan. Pobeda je bila na vidiku”, priseća se Antić, dodajući da je onda i Crkva stala uz narod i političke predstavnike srpskog naroda, predvođene Novom srpskom demokratijom i koalicijom “Za budućnost Crne Gore”.

Upitan o kvalitetu promene koja se ubrzo odigrala u okolnostima dotad neviđene i rekordne izlaznosti građana (preko 75%), za vreme trajanja pandemije virusa korona, Antić navodi da je reč o uobičajenom procesu sa svim manjkavostima, budući da se promena dogodila “demokratskim, a ne revolucionarnim putem”.

“Milo Đukanović je u tim trenucima uoči izbora napravio nekoliko po sebe kobnih i teških grešaka, pa je u jednom trenutku protiv sebe okrenuo i neke svoje tradicionalne saveznike kao što su Nemci, Amerikanci itd. Promena je otkrila, takoreći ukazala na veliki broj onih koji su u tom momentu protiv Đukanovića, a nekad su bili za njega… Svakako je bila teška. Neke velike sile su učinile sve da spreče Srbe da uđu u vlast, a onda na kraju kada su neumitno Srbi i došli do vlasti, jer na to kao većina imaju pravo, otkrila je neke nove izazove… Ipak i pored svega, u 30. avgustu vidim veliku srpsku pobedu i ponavljam, pobedu slobode”, ističe istoričar.

Kako je kazao, srpski narod u Crnoj Gori, kao i uopšte, platio je jednu veliku i skupu cenu zablude i iluzije zvane Jugoslavija, a nakon svih lutanja i stranputica i tada i kasnije, Trideseti avgust još je značajniji.

Za četiri godine, koliko iznosi mandatni period jedne vlasti, Crna Gora je već promenila tri vlade; prvi premijer izabran nakon izbora 30. avgusta 2020. bio je profesor Zdravko Krivokapić; njega ubrzo, godinu i nešto nakon izglasavanja u Skupštini, uz manjinsku pomoć DPS-a, smenjuje Dritan Abazović koji postaje novi premijer, da bi treću vladu koncipirao lider “Pokreta Evropa sad!” Milojko Spajić (bio ministar finansija u Krivokapićevom kabinetu).

Na izborima za predsednika Crne Gore u aprilu 2023. Milo Đukanović gubi od Jakova Milatovića.

Najistaknutiji predstavnik Srba u Crnoj Gori, lider Nove srpske demokratije, Andrija Mandić, danas je predsednik crnogorske skupštine.

Imovina SPC, dovedena u pitanje Zakonom o slobodi veroispovesti iz vremena DPS-a, zaštićena je Temeljnim ugovorom, potpisanim avgusta 2022. u Vili Gorica između Vlade Crne Gore sa Dritanom Abazovićem na čelu i SPC sa patrijarhom Porfirijem.

Simptom/M. M.