Tamnoljubičasta bobica, plod zove, postala je popularna u poslednje dve decenije, naročito u SAD-u, gde je prodaja 2019. godine dostigla 113 miliona dolara.

Globalno tržište procenjuje se na oko 320 miliona dolara godišnje, a dominira evropska sorta (Sambucus nigra), dok američka (Sambucus canadensis) ima potencijal za širenje. U SAD-u je 2017. godine 320 hektara zemlje bilo namenjeno komercijalnoj proizvodnji ove biljke.

Zova je bogata antioksidansima, naročito antocijanima, koji joj daju tamnoljubičastu boju i za koje se veruje da jačaju imuni sistem i na taj način ublažavaju simptome prehlade i gripa.

Plod i cvet se sve više koriste u prehrambenim proizvodima i pićima. Zbog svoje isplativosti, u nekim evropskim državama ove bobice su zamenile borovnice u proizvodima poput jogurta.

foto M. Paunović

Od ploda i cveta prave se džemovi, pekmezi, dodaje se u pite i peciva. Takođe se koristi kao prirodna boja za hranu i kao aroma za pivo i vino.

Može da se koristi i za pripremu čaja, soka i sirupa, ali i u alkoholnim pićima kao što su vino, džin, likeri, pivo i sajderi. Ekstrakti zove, kapsule, pastile i gumene bombone se koriste kao dodaci ishrani.

Od 2018. potražnja za ovom “superhranom” raste zbog zdravstvenih prednosti kao i rasta popularnosti veganstva i zdrave ishrane.

U Evropi, u Srbiji i Austriji se uzgaja industrijski. U Italiji su njene bobice deo kulinarske i medicinske tradicije, dok se u Ukrajini uglavnom smatra ukrasnom biljkom ili narodnim lekom, a industrijski uzgoj gotovo ne postoji. Australija pokušava da se uključi na rastuće tržište ove biljke,  iako za sada dominira evropski uvoz.

Profesionalni uzgajivači bobičastog voća u istočnoj Evropi i srednjoj Aziji uglavnom zanemaruju njen komercijalni potencijal. Trenutno samo retki iskorišćavaju ovu nišu, uspešno izvozeći uglavnom divlju zovu u zemlje EU, nakon čega sledi izvoz u SAD.

Simptom/Direktno