Nakon godina kolonijalizma pod francuskom vlašću, Haićani, koji su svoju slobodu prvo platili krvlju, onda su bili primorani da je plate u gotovini. Sporazum sa Francuskom zahtevao je od Haitija da plati ekvivalent od onoga što danas vredi 21 milijardu dolara za oslobođenje od vlasti zemlje. Haiti je plaćao reparacije Francuskoj 120 godina, a završio je tek 1947. Ovaj dug, koji je uključivao potomke porobljenih ljudi koji su plaćali porodice svojih bivših robovlasnika, predstavljao je oko 50% prihoda Haitija tokom tog vremena. To je značilo da zemlja ne može da ulaže u obrazovanje, infrastrukturu ili zdravstvenu zaštitu.

Regrutovanje dece u bande, na Haitiju, raste

Prema rečima Gabi Breton, direktora humanitarne i partnerske organizacije Save the Children Haiti, ovaj nedostatak investicija se oseća i danas. „Nasleđe kolonijalizma nastavlja da utiče na sposobnost Haitija da stvori pošteno i pravedno društvo.

U intervjuu za Vatican Nevs, Breton objašnjava da je ekonomska kriza sa kojom se Haiti suočavao decenijama dovela do ekstremnog siromaštva, ostavljajući sve više ljudi ranjivim.

„Ovo stvara savršene uslove za regrutovanje bandi. Kada nema mogućnosti i ekonomija propada, bande proširuju svoje teritorije. Sada kontrolišu skoro 85% kapitala.

Šta znači živeti u gradu koji vode bande? „To je beskonačan ciklus nasilja“, kaže Breton, a kao i obično, deca su ta koja su najviše pogođena. Preko 150 bandi kontroliše i proširuje svoju teritoriju, a regrutovanje dece u naoružane bande poraslo je za 70 odsto u protekloj godini. Ova deca nemaju drugog izbora i pridružuju se kada im se pruži prilika.

Simptom/Vaticannews