U taj front ubrojio je opoziciju, kako parlamentarnu tako i vanparlamentarnu, ali i neke nove faktore, poput možda studenata, profesora itd., ukoliko dođe do njihove političke artikulacije.

Takav jedan najširi vid okupljanja odneo bi prevagu na izborima čak i pod ovakvim izbornim uslovima, naveo je Vukadinović, pozivajući se na svoja poslednja istraživanja javnog mnjenja s početka marta (41% – 33% za protivnike vlasti; bruto istraživanje, sa neizjašnjenima, na 100%).

Vukadinović je za internet platformu “Slavija info” rekao da su studenti za proteklih nekoliko meseci u velikoj meri probudili Srbiju i oslobodili dobar deo ljudi straha, ali i podvukao da treba biti pošten i kazati da su najveću i pojedinačnu i kolektivnu žrtvu podneli “prosvetni radnici” i uopšte “prosvetna struka” koja je, kako je naveo, sve vreme bila “zaštitni omotač oko studentske pobune”.

Glavni urednik NSPM-a nije štedeo reči hvale za studente i njihove “smislene poteze”, istovremeno kritikujući neke greške koje su, kako smatra, doprinosile ne samo indirektnom stišavanju tekuće pobune i od čega je, kaže, korist mogao imati samo režim, već i “krčmljenju stečenog kapitala i kredibiliteta studenata za neke (možda) buduće izborne cikluse”. 

“Studenti su, verovatno predugo razvlačeći igru, pokazali izvestan stepen neosetljivosti na prosvetare. Prosveta nije mogla toliko da ih prati i da toliko dugo štrajkuje. Sad kao posledicu imamo da je praktično prosvetni štrajk na minimumu, tinja ali samo što nije ugašen. Pritisak režima je bio veliki, preko Ministarstva prosvete takođe, na budžet tih ljudi, i to nije nimalo neočekivano; dalje, potcenjena je od strane studenata spremnost jednog čoveka da putem svih mogućih resursa, kako medijskih tako i političkih, ide ka uništenju protesta. Jer, nemojmo zaboraviti da je Vučićev cilj i namera da studente ocrni i ‘ubaci u kazan u kojem se već godinama krčkaju opozicija, nezavisni mediji i svi drugi kritičari režima'”, istakao je Vukadinović.

Studenti su, po njegovom mišljenju, možda “dragoceni žeton” za neke buduće izborne cikluse, “i ne bi trebalo da krčme svoj politički i moralni kapital i kredibilitet u besmislenim akcijama koje zakažu jer ne znaju šta će drugo”, a u te i takve poteze ubraja “blokadu Trošarine u ponoć ili Brankovog mosta u 5 č po podne” tj. u situacijama kada, kako je rekao, blokade, inače poželjne, postanu ne tako smislene i ne tako masovne i ne mogu biti najbolje rešenje.

“Nisu se dugo posle 15. marta izjasnili o zvučnom udaru (iako je jasno da se po sistemu koji zagovaraju, neposredne demokratije, odluke teže donose). Zatim, ne mogu da se izjasne jasno i glasno i(li) slože oko prelazne vlade, niti da jasno i glasno prozovu vlast. To je ono što im najviše lično zameram”, naglasio je Vukadinović, uz zaključak da se greške dešavaju “pogotovo kada nasuprot stoji protivnik kakav jeste”, ali i retoričko pitanje “zar ćete mi reći da je bolje trošiti energiju na problematične projekte i akcije, kada si imao takav, veličanstveni skup sa visoko trocifrenim brojem učesnika (15. marta), gde je defakto dat šah-mat režimu?”

“… nakon čega je, moramo biti iskreni, takođe izostala prava realizacija… I onda, mesec dana od tad, nemaš pravi potez”, naveo je Đorđe Vukadinović.

Simptom