U ponedeljak ujutru, u 8 sati po britanskom vremenu, Đoković će igrati protiv Nišeša Bašavaredija, upola mlađeg od sebe (19 godina), u prvom kolu Australijan opena. To je početak onoga što se čini kao velika godina u zoni zalaska Đokovićeve karijere.

Prošle godine nije osvojio nijednu titulu na turneji, ali se probudio na Olimpijskim igrama, odigravši jedan od svojih najboljih mečeva protiv Alkaraza u finalu. To olimpijsko zlato za Srbiju bilo je Đokovićev “beli kit” — da ga konačno isporuči bila je, kako je rekao, kruna njegove karijere.

Pošto nije ostalo ništa da pobedi, ove godine mora da pokaže da još uvek ima glad za uspehom — kao i veštinu i čvrstinu uma i tela da pobedi Alkaraza i Sinera.

„Povreda oko Otvorenog prvenstva Francuske (pocepani meniskus) uoči Olimpijskih igara verovatno je usmerila njegovu pažnju. Imao je sjajan Vimbldon, teško finale tamo (razbio ga je Alkaraz), ali posle operacije kolena to je neverovatan rezultat.

Kada je bio potpuno motivisan i potpuno fokusiran, osvojio je Olimpijske igre. Bilo je sasvim prirodno da posle toga dođe do malog razočarenja, jer je sebi postavio jednu metu i jedan cilj za godinu i to je uradio, postigao je poslednju stvar koju je osećao da treba.

„Dakle, za mene i njegov tim, radi se o pokušaju da pronađemo tu motivaciju da nastavimo i da se trudimo za još.“

Ono što je jedinstveno u vezi sa ovim savezom je to što Marej i Đoković, koji su imali dve decenije prakse da kriju tajne jedan od drugog, sada moraju sve da otkriju.

Đoković je rekao: „Sve karte su otvorene na stolu“, a Marej se složio.

„Bio je neverovatno otvoren“, rekao je Škot. „Prvih nekoliko dana bilo je malo čudno. Ali obojica smo pokušavali da podstaknemo tu komunikaciju i izgradimo to poverenje. Bilo je fascinantno.’

Simptom/DailyMail online