Erdogan, koji je predvodio Tursku kao predsednik od 2014, a bio je premijer više od decenije pre toga, založio se za novi ustav tvrdeći da je sadašnji, koji je napisan nakon vojnog udara 1980. godine, zastareo i da zadržava elemente vojnog uticaja iako je nekoliko puta menjan.

„Od juče sam odredio 10 pravnih stručnjaka da započnu svoj posao i sa ovim naporom nastavićemo sa pripremama za novi ustav“, rekao je Erdogan lokalnim administratorima svoje vladajuće stranke u govoru.

„Tokom 23 godine, više puta smo demonstrirali našu iskrenu nameru da krunišemo našu demokratiju novim civilnim i slobodarskim ustavom.”

Prema sadašnjem ustavu, Erdogan se ne može ponovo kandidovati ako se ne raspišu vanredni izbori ili ne promeni pravni okvir. Kritičari smatraju da je pritisak na novi ustav mogući put za ponovni izbor, omogućavajući zakonske izmene koje bi zaobišle granice ustavnog mandata.

Erdogan, koji je godinama postajao sve autoritarniji, negirao je da traži novi ustav kako bi ostao na vlasti, rekavši prošle nedelje „ne želimo novi ustav za sebe, već za svoju zemlju“.

Erdoganovoj vladajućoj stranci i njenim nacionalističkim saveznicima nedostaju glasovi potrebni za donošenje novog ustava. Neki analitičari veruju da su nedavni napori vlade da okonča višedecenijski sukob sa militantnom Kurdistanskom radničkom partijom, ili PKK, deo strategije za dobijanje podrške prokurdske stranke u parlamentu za novu povelju.

Napor za uvođenje novog ustava dolazi mesecima nakon što je Ekrem Imamoglu, popularni gradonačelnik Istanbula i ključni Erdoganov rival, uhapšen i zatvoren zbog optužbi za korupciju.

Njegovo hapšenje se široko smatra politički motivisanim iako vlada insistira da je tursko pravosuđe nezavisno i bez političkog uticaja. To je izazvalo široke demonstracije koje su pozivale na njegovo oslobađanje i okončanje demokratskog nazadovanja Turske pod Erdoganom.

Simptom/AP