Nezvanično, pak, mnogo su rečitiji. Plan nemaju. Čekaju razrešenje i „formiranje neke Vlade„. I nadaju se što skorijem rešenju. Kakvo god da bude. I da ne bude zabune, većina njih rekla nam je da suštinski podržavaju zahteve koje su ubrzo nakon pada nadstrešnice isporučili studenti. To, ipak, ne umanjuje njihovu bojazan da će biznis plan koji su napravili sa protokom vremena sve teže biti ostvariv. A onda će se to odraziti na njihove rezultate, zaposlenost, a time i na ekonomski rast cele zemlje.

Stranci se raspituju
Strani investitori uglavnom se, kako čujemo, raspituju šta je krajnji ishod. Zanima ih kako će se aktuelna politička kriza završiti, ali pre svega kada će se završiti. Iako se nedavno i predsednik Srbije požalio, valjda u nameri da zaplaši neodlučne, da posle niza godina „rekordnih rezultata u privlačenju stranih direktnih investicija“ one po prvi put padaju, naši sagovornici tvrde da se to u praksi još ne dešava. Barem ne masovno.

Pogotovo ne zbog trenutne političke krize. Pre će biti zbog globalne ekonomske neizvesnosti, nezapamćene krize u evropskoj automobilskoj industriji i posrtanja Srbiji najznačajnije evropske ekonomije, Nemačke.

„Nas svakako čeka neki vid ekonomske krize. Ono što se trenutno dešava u svetu, a pre svega u Evropi, mora se odraziti i na našu privredu. Skoro izvesno, stopa rasta će biti manja“, kaže nam dobro upućeni analitičar.

On smatra da bi naša, lokalna kriza, mogla najpre uticati na sektor građevinarstva, koji se poslednjih godina zahuktavao, što zbog javnih infrastrukturnih projekata, što zbog investicionog buma. Pad nadstrešnice i propusti koji su tom prilikom napravljeni sasvim sigurno će uticati na sporije procedure u budućnosti, a to će usporiti rast građevinarstva.

„To bi moglo negativno uticati na ekonomiju, ali da ne bude zabune, to ne znači da je procedure i odgovornost potrebno ukinuti. Naprotiv, odgovoran i savestan rad institucija je neophodan, iako će on u prvi mah značiti nešto opreznije i sporije izdavanje dozvola i veći oprez u tom sektoru zbog nesreće u Novom Sadu“, objašnjava on.

Nade domaćih
I domaći privrednici jednako su zabrinuti. Kako nam kaže jedan od njih „jasno je koliko je za privredu izvesnost i predvidivost važna“, a ona danas izostaje. Dan razrešenja aktuelne krize se ne nazire i to je ono što ih najviše muči. Mnogo više od trenutnog stanja sa poslovanjem, koje i dalje ne trpi primetne posledice. Barem ne za sada.

Intimno se nadaju, pak, da će se doći dan u kojem će se obistiniti mantra koju svi ponavljaju u teoriji, ali ne sprovode u praksi. I to što pre. Ona o tome kako je nasušna potreba Srbije rast domaćih privatnih investicija. Jer one strane, ali i javne već dotiču plafon.

Dan u kojem naša ekonomija neće imati nikakav pozitivan efekat od stranih investicija, jer će njihov priliv biti jednak ili manji od količine novca koji ti investitori iznesu iz Srbije po osnovu profita i dividendi, sve je bliži. Sa druge strane, isplativnost javnih ulaganja odavno je upitna, a vrednost kredita kojima se one finansiraju sve veća.

A da bi taj dan došao, mnogo šta u poslovnom ambijentu mora da se menja. Ali, kako kaže jedan srpski privrednik, ne na način na koji je to urađeno pre nekoliko dana na sastanku u Privrednoj komori Srbije.

Promene moraju biti sistemske, a tekuće probleme u administraciji moraju rešavati institucije, a ne predsednik partikularno i usmenim dekretom, od slučaja do slučaja. Kao pre neki dan u PKS.

Sigurno je da onom delu privrede koja je bliska sa aktuelnom vlasti, protesti ne odgovaraju. Jednako kao što im ne odgovara ni usporavanje procedura ili eventualno suzbijanje korupcije u sektoru građevinarstva i investicione gradnje. Oni, ipak, čine daleko manji deo ukupne srpske privrede.

Manje događaja
„Situacija nije jednostavna. I mada to niko naglas neće reći, jer ne želi da se to protumači kao da staje na stranu aktuelne vlasti, posledice ove krize se već osećaju. Privreda nema krizni plan, ona jednostavno čeka neki rasplet. I nada se da će on doći uskoro. Jer svedoci smo ovih dana da se prolongira realizacija nekih investicija, kao i da se otkazuju neki planirani događaji. To je ono što je već vidljivo“, kaže nam iskusni investicioni konsultant.

Očigledno je da će prve posledice biti vidljive upravo u sektoru hotelijerstva i usluga tog tipa. Uostalom, to smo već videli tokom kovid krize.

Naime, nedavno je otkazana organizacija South East Europe Mobillity 2005, međunarodni sajam železničke industrije koji je trebalo da održi u Beogradu. Pojedini mediji izvestili su da je razlog otkazivanje učešća pojedinih italijanskih kompanija jer je direktor jedne od italijanskih firmi u Srbiji, Đenerali osiguranja prethodnih dana prošao „toplog zeca“ u tabloidima naklonjenim vlasti zbog upravo zbog svog učešća na protestima.

U međuvremenu, kako nezvanično saznajemo, otkazano je nekoliko ranije najavljenih međunarodnih kongresa, a i hoteli svedoče manjoj poseti nego što je to bilo u isto vreme prošle godine.

Ipak, niko zvanično ne želi da potvrdi ove informacije, jer bi se svaki komentar mogao tumačiti kao svrstavanje na neku političku stranu. A biznis je, kao što znamo, plašljiva zverka.

Simptom/Forbes