Gavrilović navodi da su prethodni nazovidijalozi završili na pokušajima, a da je trenutni, takoreći, kvazidijalog o Rio Tintu i kopanju litijuma u dolini Jadra, takav da njemu ne prisustvuje čitava jedna strana, svi oni koji se protive kopanju litijuma, što će i pokazati sva relevantna istraživanja iz monitoringa BIRODI-ja u proteklim mesecima.

“U takvim uslovima dijaloga nema”, pojašnjava Gavrilović za portal “Simptom”.

Prema njegovim rečima, da u Srbiji nema ambijenta za bilo kakav društveni dijalog “govori činjenica da smo do sada imali dva neuspešna dijaloga”.

“Prvi je bio vezan za unutrašnji dijalog o Kosovu, a drugi, uz asistenciju Evropskog parlamenta, vođen je sa ciljem da se unaprede izborni uslovi. Razlog ovog rezultata je u tome što onima koji su organizovali dijalog nije išlo u prilog da ono što je važno i po čemu se prepoznaje dijalog, a to su višeglasje i kompomis, budu postignuti”, smatra on, dodajući da u Srbiji, od 2016, i posebno, kako kaže, nakon stavljanja pod kontrolu svih televizija sa nacionalnim pokrivanjem “imamo sistem propagande koji dijalog vidi kao ‘smrtnog neprijatelja'”.

“I u slučaju dijaloga o osnivanju rudnika litijuma mi nemamo dijalog, već neiskren poziv.”

Šta je rešenje za situaciju kada institucije ne funkcionišu i kako unaprediti razgovore suprotstavljenih gledišta, strana, mišljenja itd.?

“Po prirodi stvari, jer to je sociološka zakonitost, kada postojeći institucionalni okvir ne funkcioniše, a ovde pre svega mislim na medijski sistem kao prostor za dijalog, deo društva, a posebno oni koji se osećaju najugroženijim, pribegavaju radikalizaciji, jer to vide kao način da budu što vidljiviji. Prosto, postojeći mediji ili ih ne vide ili u njima vide isključivo negativce”, konstatuje on.

Monitoring koji je radio BIRODI pokazuje da je u julu došlo do potpune eksplozije “pozitivnih argumenata” za projekat Jadar, koji predvode ministri i predstavnici vlasti, ali i neki bivši ministri (Zorana M.). Upitan šta još njihovi nalazi pokazuju, Gavrilović kaže:

“Naš monitoring ima za cilj da analizira ponašanje medija na temu donošenja odluke da li Srbija treba da ima ili ne rudnik litijuma. Naš fokus je na poštovanju člana 51 Ustava Republike Srbije prema kojem građani Srbije imaju pravo na istinito, potpuno i pravovremeno informisanje. Rezultat našeg monitoringa jutarnjih programa i političkih emisija na televizijama sa nacionalnim pokrivanjem jeste da se broj pominjanja reči litijum povećao. Konkretno, u maju dok je trajala kampanja za lokalne izbore (2. juna), na istom uzorku medija, broj pominjanja litijuma je bio 37. U prvom mesecu posle izbora, u junu, raste na 330, da bi u prvoj trećini jula (11. jul) taj broj bio 458!” navodi Gavrilović, ističući da je u pitanju samo jedan indikator.

Drugi je, dodaje, da su u analiziranim programima gostovali oni akteri koji su ili iz Vlade ili stručnjaci i profesori koji su za osnivanje rudnika litijuma.

Drugoj strani, koja je protiv ili je sumnjičava nije dat prostor, kaže on.

“Time su ovi emiteri uskratili građane na Ustavom definisano prvo na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje, a na šta je REM trebalo da reaguje, jer se time konkretno krši član 61 Zakona o elektronskim medijima”, zaključio je Gavrilović.

Simptom/M. M.