„Svaki pokušaj jednostranog priznanja samo će naštetiti budućim izgledima bilateralnog procesa i nateraće nas da preduzmemo jednostrane mere kao odgovor“, rekao je Sar posle sastanka u Jerusalimu sa nemačkim kolegom Johanom Vadefulom (Johann Vadephul).

Nemačka brani princip rešenja dve države sa bilateralnim priznanjem izraelske i palestinske države.

„Perspektiva rešenja o dve države je najbolja šansa i za Izraelce i za Palestince da žive u miru, bezbednosti i dostojanstvu. To ne sme da bude ometano napretkom izgradnje ilegalnih naselja ili prevremenim priznavanjem palestinske države“, rekao je Vadeful.

Oko 150 zemalja priznaje palestinsku državu. U maju 2024. godine, Irska, Norveška i Španija su se odlučile za taj korak, a zatim i Slovenija u junu.

Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) će takođe u junu zajedno sa Saudijskom Arabijom kopredsedavati međunarodnom konferencijom u Ujedinjenim nacijama kako bi se ponovo pokrenulo rešenje o dve države za Palestinu i Izrael.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i nekoliko ministara u njegovoj vladi, jednoj od najviše desničarskih u istoriji zemlje, više puta su poslednjih meseci govorili da se protive osnivanju palestinske države.

Za njih bi to, kako je danas Sar ponovio, značilo „nagrađivanje terorizma palestinskog pokreta Hamas“.

Rat u Gazi je pokrenut napadom palestinskog islamističkog pokreta Hamas 7. oktobra 2023. godine, u kojem je na izraelskoj strani poginulo 1.218 ljudi, uglavnom civila, prema podacima AFP-a.

Izraelska ofanziva ostavila je najmanje 52.829 mrtvih u Pojasu Gaze, uglavnom civila, prema podacima Ministarstva zdravlja Hamasa, koje UN smatraju pouzdanim.

Od 251 osobe otete tog dana, 58 se još uvek drži u Gazi, uključujući 34 koje je izraelska vojska proglasila mrtvima. Hamas takođe drži posmrtne ostatke izraelskog vojnika poginulog u prethodnom ratu u Gazi 2014. godine.

Simptom/Beta/AFP