Okružni sud u japanskoj prefekturi Šizuoka na ponovljenom suđenju bokseru Ivao Hakamadi (88), optuženom još 1966. godine da je izvršio četvorostruko ubistvo, doneo je 26. septembra oslobađajuću presudu kojom je potvrdio da je policija falsifikovala materijalne dokaze i brutalnošću iznudila priznanje koji su bili presudni da on bude nepravedno osuđen na smrt i zatim provede gotovo pet decenija iza rešetaka očekujući njeno izvršenje.

Tako je definitivno okončana ukupno 58 godina duga sudska saga i ogorčena bitka za dokazivanje nevinosti u kojoj je Hakamada u međuvremenu ušao u Ginisovu knjigu rekorda kao osuđenik na smrt koji je najduže (ukupno 46 godina) čekao na izvršenje najteže kazne.

Hakamada je pušten iz zatvora 2014. godine, jer je nešto ranije, zahvaljujući DNK analizi utvrđeno da krvava odeća za koju je policija tvrdila da ju je on imao na sebi prilikom izvršenja zločina ne sadrži ni njegov, ni genetski materijal žrtava.

Međutim, zbog žalbe tužioca i drugih faktora, sve do ove godine Hakamadi nije bilo odobreno ponovno suđenje na kojem bi zvanično bio proglašen nevinim.

On stoga nije mogao ni da dobije finansijsku odštetu za gotovo pet decenija koje je nepravedno proveo iza rešetaka, u samici, iščekujući da bude izveden na vešala.

Otud zvanično mišljenje suda u Šizuoki da je policija fabrikovala dokaze ima suštinski značaj – njime je nedvosmisleno utvrđena nevinost čoveka koji je proveo najviše vremena na svetu iščekujući izvršenje najteže kazne i otvoren put da on bude koliko-toliko obeštećen za svoju neverovatnu patnju.

Gorka radost

Ivao Hakamada uhapšen je još daleke 1966. godine u gradu Šimizu u prefekturi Šizuoka pod sumnjom da je usmrtio direktora prehrambene kompanije “Kogane” u kojoj je radio i njegovu porodicu.

Tokom prvostepenog suđenja, kao i u kasnijim žalbama višim instancama, Hakamada je konstantno i dosledno tvrdio da je nevin, ali ga je u nedostatku svedoka i materijalnih dokaza teretilo priznanje zločina koje je dao u policiji. To priznanje, tvrdio je on, bilo je iznuđeno dugim zadržavanjem, izgladnjivanjem i lišavanjem sna.

Na Hakamadinu žalost, međutim, tačku na kontraverzu u vezi priznanja stavila je lokalna policija kada je više od godinu dana nakon ubistva i hapšenja misteriozno došla u posed pet komada odeće s mrljama krvi, za koje je tvrdila da pripadaju optuženom, koji ih je, navodno, odbacio po izvršenju zločina.

Hakamadi je usled toga 1968. izrečena i kasnije na najvišoj sudskoj instanci potvrđena smrtna kazna.

Ipak, njegovo neprekidno tvrđenje da je nevin, pokušaj samoubistva u zatvoru kako bi sprao ljagu sa svog imena, te sumnje koje su njegovi advokati i porodica bacili na odeću umrljanu krvlju – činjenica da ona po veličini nije odgovarala Hakamadi i da su mrlje krvi zadržale svetliju boju u prkos tome što je policija tvrdila da je odeću izvukla iz rezervoara sa koncentratom za supu gde je ona navodno ležala 14 meseci – doveli su do gotovo neograničenog odlaganja izvršenja smrtne kazne.

Tako je Hakamada stekao svoje tužno zvanje osuđenika na smrt koji je najduže na svetu čekao na njeno izvršenje.

Sada, nakon prošlonedeljne odluke sudija na ponovljenom suđenju, uslediće odštetni zahtev i japanski mediji spekulišu da bi osamdesetosmogodišnjem Hakamadi država mogla da isplati nešto više od 200 miliona jena (oko 13, miliona dolara) za vreme koje je neopravdano proveo u zatvoru. Povrh toga, očekuje se da ga vlasti obeštete i za falsifikovanje dokaza.

Ipak, to se sve čini sićušnim kada se ima na umu da su Hakamada i njegova porodica utrošili punih 58 godina da dokažu nevinost, te da je on od toga proveo čak 48 godina u zatvoru, pitajući se kada će biti izveden na pogubljenje, i to u samici, jer se u Zemlji izlazećeg sunca osuđenici na smrt drže odvojeno od ostale populacije.

Zapravo, Ivao Hakamada, tragično, verovatno ni ne zna da je konačno povratio čast – on već više od deset godina, svo vreme koje je na slobodi, pati od demencije uglavnom prouzrokovane dugogodišnjom zatvorskom izolacijom, a ponovljenom procesu u okružnom sudu prefekture Šizuoka zbog toga je u njegovo ime prisustvovala njegova starija sestra Hideko, koja ima 91 godinu.

Simptom/RTS/Ilja Musulin, dopisnik RTS-a iz Istočne Azije