Masovni pokret, poznat kao “Hibakuša”, nastao je kao odgovor na atomske napade u avgustu 1945. godine, dok su njegovi članovi neumorno radili na podizanju svesti o katastrofalnim humanitarnim posledicama korišćenja nuklearnog oružja.

Postupno se razvila snažna međunarodna norma, poznata kao “nuklearni tabu”,  koja je upotrebu nuklearnog oružja stigmatizirala kao moralno neprihvatljivu.

“‘Hibakuša’ nam pomaže da opišemo neopisivo, zamislimo nezamislivo i shvatimo neshvatljiv bol i patnju uzrokovanu nuklearnim oružjem. Odbor želi da prizna ohrabrujuću činjenicu – nijedno nuklearno oružje nije korišćeno u ratu za gotovo 80 godina. Napori ‘Nihona Hidankioa’ i drugih njegovim predstavnika, uveliko su pridoneli uspostavljanju nuklearnog tabua”, navodi se u obrazloženju Komiteta.

Potreba za nuklearnim razoružanjem

U obrazloženju se dodaje i da je “Nihon Hidankio” dao hiljade iskaza svedoka, izdao rezolucije i javne pozive, te slao godišnje delegacije u Ujedinjene nacije i druge mirovne konferencije da bi podsetio svet na hitnu potrebu za nuklearnim razoružanjem.

“Jednog dana ‘Hibakuša’ neće biti među nama kao svedok istorije, ali uz snažnu kulturu sećanja i kontinuiranu predanost, nove generacije u Japanu prenose iskustvo i poruku svedoka. Inspirišu i obrazuju ljude širom sveta. Na taj način pomažu u održavanju nuklearnog tabua. Nobelova nagrada za mir za 2024. ispunjava želju Alfreda Nobela da prizna napore od najveće koristi za čovečanstvo”, kaže se u obrazloženju Komiteta.

“Nuklearno oružje ne doprinosi miru”

Direktor nagrađene organizacije Tošijuki Mimaki, koji je preživeo bombardovanje Hirošime kada je imao tri godine, izjavio je da će priznanje dati veliki podsticaj naporima pokreta da pokažu da je ukidanje nuklearnog oružja moguće.

Istakao je da je ideja da nuklearno oružje donosi mir zabluda.”Nuklearno oružje mogu da koriste teroristi“, rekao je Mimaki, koji je rekao da je ista situaciju sa decom u Gazi, kao i u Japanu pre 80 godina.

Nobelova nagrada za mir je priznanje za posebne zasluge na poljima spajanja naroda, razoružanja ili smanjenja svetskih ili regionalnih vojnih potencijala, političkog i drugog obrazovanja kao i održavanja mirovnih konferencija.

Ova nagrada čija je vrednost oko milion dolara, kao i druge Nobelove nagrade, donacija je švedskog pronalazača i industrijalca Alfreda Nobela i od 1901. se svake godine u Oslu.

Od ustanovljavanja, Nobelovu nagradu za mir dobilo je 110 pojedinaca i 30 organizacija, a pojedine organizacije su dobile nagradu više puta.

Simptom/RTS