Iako toga uglavnom nismo svesni, brzo gutanje velikih komada hrane može da izazove mnoge tegobe, od kojih neke nisu nimalo naivne, o čemu na Instagramu govori prim. mr sci. med. dr Predrag Dugalić, specijalista gastroenterologije i pionir u endoskopskom lečenju oboljenja jednjaka.

– Šta se dešava kada brzo pojedemo hranu? Jednjak prolazi kroz otvor dijafragme i nastavlja se na želudac. Kada se želudac iznenada optereti velikim komadima hrane, dolazi do pritiska na mišićni sfinkter koji se nalazi u dijafragmi. Ako se ova navika ponavlja mesecima ili godinama, sfinkter slabi i popušta – navodi doktor.

Ovo stanje se naziva želudačna kila, jer kila predstavlja prolaps organa iz jedne telesne šupljine, u ovom slučaju trbušne, u drugu, odnosno u grudni koš.

Prvi simptomi

Kada deo želuca prođe iz trbušne šupljine u grudni koš, od simptoma se prvo javlja višak vazduha koji se ispoljava kroz češće podrigivanje.

– Zatim dolazi do vraćanja želudačne kiseline u jednjak, što se može da se oseti kao pojačana kiselina. Ako stanje traje duže vreme, kiselina izaziva zapaljenje jednjaka. Kada se nervni završeci u sluznici jednjaka ogole i dođu u kontakt sa želudačnom kiselinom, pacijenti osim osećaja kiseline imaju i osećaj pečenja – objašnjava dr Dugalić.

Kad strada srce

Pored toga, prepun želudac može da pritisne srce i izazove srčane aritmije, odnosno ubrzani rad srca.

– Ovi pacijenti često prvo odlaze kardiologu zbog poremećaja srčanog ritma ili preskakanja srca (ekstrasistole), a zatim dolaze kod nas. Kombinaciju ovih simptoma, koji se povezuju sa gastroenterološkim i kardiološkim problemima, nazivamo gastrokardijalnim sindromom – dodaje.

Kad stradaju pluća

S druge strane, opterećen želudac može da vrši pritisak na pluća, što kod pacijenata stvara osećaj otežanog disanja.

– Takođe, jednjak svojim kontrakcijama pokušava da oslobodi sfinkter, pa pacijenti često imaju osećaj “knedle” u grlu. Povremeno, refluks kiseline dospeva do grla, što nadražuje prstenastu (krikofaringealnu) hrskavicu u grkljanu i izaziva uporan suvi kašalj. Ovi pacijenti često završavaju kod pulmologa, a zatim ih specijalisti za ORL ili pulmolozi upućuju kod nas – navodi gastroenterolog.

Kurir