Zanimljivo je, međutim, da u potrazi za tom prestižnom oznakom ne morate da napuštate granice Srbije, budući da jedna takva plaža postoji baš u prestonici.

Reč je o “moru Beograda” Adi Ciganliji, koja se upisala na listu vlasnica prestižne oznake još 2012. godine i do danas na njoj ostaje iako se za taj status iznova aplicira svake godine.

Aleksandra Mladenović, predsednica organizacije Ambasadori održivog razvoja i životne sredine, koja je nacionalni operator programa “Plava zastava” za Euronews Srbija objašnjava da je jedan od glavnih kriterijuma koje plaže moraju da ispune, kako bi se upisale na listu Fondacije za obrazovanje o životnoj sredini – kvalitetna voda za kupanje.

“To je bio presudni kriterijum koji je od plaža u Srbiji samo Ada Ciganlija na Savskom jezeru ispunjavala u potpunosti. U to vreme je bilo potrebno da postoji 20 uzastopnih merenja u najmanje dve godine koja pokazuju da je kvalitet vode zadovoljavajući, u skladu sa direktivom o vodi za kupanje Evropske unije”, kaže Mladenović.

Od trenutka kada je Ada dobila oznaku “Plave zastave”, svake naredne godine, najmanje mesec dana pre početka sezone Gradski zavod za javno zdravlje počinje uzorkovanje vode, a zatim tokom sezone to čini dva puta nedeljno.

“Do sada se zaista nije desilo – evo već 13. godina – da su rezultati bili loši i da je bilo potrebno da  se skida Plava zastava”, objašnjava predsednica Ambasadora održivog razvoja i životne sredine.

Nijedna druga plaža u Srbiji zasad ne ispunjava kriterijume

Kada je Ada Ciganlija konkurisala za “Plavu zastavu”, tokom pilot perioda Ambasadori održivog razvoja i životne sredine su tokom dve godine ispitivali uslove da neka druga kupališta u Srbiji zatraže takav status. Međutim, uslovi su za njih bili prestrogi.

“Pokušali smo u Zemunu sa Lidom, plažom na Dunavu, ali to je bilo katastrofalno. Dunav je kod nas reka sa jako lošim kvalitetom i problem je u odvodnim vodama, od čega se manje od 10 posto filtrira”, kaže Mladenović.

Isto je važilo i za Srebrno jezero, dok još dva kandidata – Očaga kod Lazarevca i Belocrkvanska jezera – nisu imali dovoljno dugu istoriju merenja kvaliteta vode.

Taj kriterijum je, iako najvažniji, samo jedan od stotinak uslova koje plaže moraju da ispune kako bi dobile čuvenu plavu oznaku, a u korenu svakok od njih je bezbednost kupača.

“Takva plaža mora da ima spasioce, opremu za spasavanje, hitnu pomoć, prvu pomoć – sve što je potrebno da se korisnik tu oseća bezbedno”, kaže naša sagovornica.

Ona podseća i da je zbog same fondacije izuzetno važno i da uprava plaže intenzivno radi na obrazovanju o životnoj sredini.

“Ada Ciganlija nekad zajedno sa nama, nekad sa drugim organizacijama, organizuje programe vezane za informisanje i obrazovanje korisnika plaže, pa smo tako prošle godine povezali ekoškole i Adu Ciganliju u ispitivanju prisustva mikroplastike”, objašnjava Mladenović.

Pošto se konkurs obnavlja svake godine, nacionalni savet za programe koje podržava Fondacija za obrazovanje o životnoj sredini, među kojima su predstavnici brojnih institucija: Ministarstvo zaštite životne sredine, Grad Beograd, Privredna komora, Gradski zavod za javno zdravlje i Zavod za javno zdravlje “Batut”, Crveni krst i drugi, prolaze kroz dokumentaciju za apliciranje.

Nakon usaglašavanja nacionalnog žirija, prijava sa svim pratećim dokumentima koja su potrebna, šalje se međunarodnom žiriju koji zaseda u Kopenhagenu i on daje konačan sud.

EuroNews Srbija