Iako Nemačka još nije dostigla nivo haosa italijanskog političkog sistema – gde se 10 partija udružilo u četiri široka saveza na poslednjim izborima – jasno je da zemlja koketira sa fragmentacijom na izrazito nenemački način.

Usred jedne od najnestabilnijih izbornih kampanja koje je zemlja iskusila, POLITICO je duboko kopao u podatke o nemačkim saveznim izborima od ponovnog ujedinjenja 1990. da bi identifikovao faktore koji će odrediti ko će dobiti ključeve od kancelarije ― i, što je najvažnije, ko će podeliti vlast.

Uporni ― 71 godina posleratnih kancelara između njih

Hrišćansko-demokratska unija (CDU) desnog centra i njena bavarska sestra Hrišćansko-socijalna unija (CSU) najpopularnije su među crkvenim, starijim i ruralnim biračima.

Dve stranke su konstantno osvajale prve i druge glasove u 84 od 299 nemačkih izbornih jedinica od 1990. godine (ili od osnivanja izbornih jedinica).

Iako je trenutno u opoziciji, dvojac CDU/CSU dominirao je posleratnom nemačkom politikom, stvarajući lidere od Konrada Adenauera 1949. preko Helmuta Kola do Angele Merkel, koja je podnela ostavku 2021.

Sada je skoro izvesno da će Fridriha Merca vratiti kao sledećeg kancelara.

CSU ima uporište u Bavarskoj, dok se mnogi od najdužih izbornih jedinica CDU nalaze u susednoj državi Baden-Virtemberg. Ove dve južne države su ekonomski razvijene, a Oberbajern (region oko Minhena i dom Oktoberfesta) je ranije bio proglašen među 10 najbogatijih regiona u EU.

Simptom/Politiko