U intervjuu portalu “Simptom” Kostić Šulejićeva, na pitanje koliko je vraćanje obaveznog vojnog roka u interesu same Vojske Srbije, koliko doprinosi njenoj efikasnosti i efektivnosti, te koliko je značajna činjenica u širem društvenom smislu, odgovara da je vraćanje obaveznog vojnog roka “posledica stranih interesa”.

buducnostsrbijeav/Instagram Account

“To tvrdim jer ne postoji racionalni srpski interes za vraćanjem obaveznog vojnog roka, podsećam da vojni rok nikada nije bio ukinut već je na snazi bio dobrovoljni vojni rok. Imajući u vidu strateško okruženje Srbije, podregionalnu kontrolu naoružanja i aktuelna međunarodna dešavanja Srbija nije smela biti prva u regionu koja će vratiti obavezno služenje vojnog roka”, ističe naša sagovornica, navodeći da “nas je Hrvatska nasamarila u jednom taktičkom potezu – kada je njihov ministar odbrane najavio povratak obaveznog služenja vojnog roka od 1. januara 2025. godine”.

“Međutim, predsednik Hrvatske Milanović je odmah rekao da on to neće potpisati a peticija protiv obaveznog služenja vojnog roka koju je potpisalo preko 5000 građana Hrvatske predata je hrvatskoj vladi u julu ove godine. I umesto da sačekamo razvoj situacije u Hrvatskoj, srpsko rukovodstvo je brže-bolje potrčalo da prvo u regionu ponovo vrati obavezni vojni rok.”

Kostić Šulejićeva smatra da u Srbiji “nažalost ovakvih peticija nema budući da je kontrola i održavanje jednoumlja mnogo jače nego u Hrvatskoj gde koliko-toliko postoji uzajamna kontrola vlasti”.

Takođe, ona kaže da će, iako Vojska Srbije teži da ostvari veću popunjenost uvođenjem obaveznog vojnog roka, to samo povećati represivni kapacitet “ovog režima”, “a plašim se da će rezultirati raznim pokušajima izbegavanja ove obaveze”.

“Države u Evropi koje su ponovo uvele obavezni vojni rok poput Finske su to uradile iz ogromnog straha od ruske agresije. Srbija nema taj vid pretnje, a realnije pretnje joj prete od asimetričnih pretnji poput secesionizma i terorizma. Uvođenje obaveznog vojnog roka u Srbiji će u stvari doprineti opravdanju za jačanje Kosovskih snaga bezbednosti i podizanju nivoa militarizacije čitavog regiona, umesto da se ide u pravcu nepompezne standardne modernizacije oružanih snaga Srbije, uz insistiranje na održavanju minimalnih Kosovskih snaga bezbednosti”, naglašava sagovornica.

Prema njenom mišljenju, povećana militarizacija regiona “zasigurno omogućava ostvarivanje interesa vojno-industrijskog kompleksa i pojedinih privatnih struktura, uključujući i onih iz vlasti”, ali, kako napominje, neće doprineti većoj bezbednosti same Srbije koja bi morala da je jača kroz jačanje mera suprotstavljanja terorizmu, organizovanom kriminalu, secesionizmu i posebno kroz jačanje srpske diplomatije.

“Vraćanje obaveznog vojnog roka će takođe možda povećati angažovanost domaće vojne industrije i sa njom povezanih kompanija, ali isto tako stvoriti i značajne troškove sprovođenja”, zaključila je Marina Kostić Šulejić uz dodatak da je “upitna kupovina 12 novih francuskih rafala za koje narodu nije pruženo adekvatno objašnjenje svrsishodnosti – osim da to predstavlja zamenu ruskog naoružanja i vojne opreme zapadnom”.

Simptom/M. M.