Trenutno trajuće masovne studentske (i srednjoškolske) proteste i blokade (podsetimo, pod blokadama je ceo Beogradski i Novosadski univerzitet!), nakon novosadske tragedije, on vidi unekoliko drugačije, kao osveženje i “važno ispoljavanje neke nove snage koja se do sada nije ispoljavala na društvenoj sceni Srbije”, te im predviđa izvestan uspeh.
“Najmanje što će oni postići jeste da će napraviti neki pomak, iskamčiće neke ustupke vlasti”, smatra Kusovac.
Takođe, naveo je i da “ne treba biti naivan pa očekivati neki novi 5. oktobar”, jer se, kako kaže, ovakva vlast “ne ruši revolucijom nego evolucijom”, i to malo pomalo.
“Ni ovaj protest, po meni, zato ne treba posmatrati isključivo kao protest sam po sebi nego i kao dio dugog procesa pritiska na vlast i krnjenja vlasti. Taj stalan pritisak iziskuje ogromnu energiju, istrajnost, viziju, volju…”, ocenjuje Kusovac.
Kada je reč o opoziciji u Srbiji i stanju na tom delu spektra, zamerio im je nekolike stvari, pre svega, nedostatak oštrije i konkretnije evroreformske agende i narativa upodobljenog s tim u vezi.
ustupljena fotografija
“Opozicija umjesto da nudi evropsku perspektivu i zapadne civilizacijske vrijednosti, umjesto da se nameće beskompromisnom odbranom ljudskih prava, i civilizacijskih dostignuća, da zauzima principijelne stavove, da nudi saradnju i kompatibilnost sa Zapadom, ona se takmiči s vlašću u nacionalizmu i širenju paranoje. Umjesto da pričaju o tome kako da se Srbija najbolje pripremi za članstvo u EU, oni se nadgornjavaju s vlašću u ‘odbrani Kosova’; umjesto da na tom istom Kosovu, i u Crnoj Gori i u BiH, razvijaju partnerstvo s prozapadnim snagama, kojima su u fokusu evropske vrijednosti građanskog društva, oni u tim zemljama podržavaju one koji su marionete aktuelne vlasti Srbije ili produkt službi”, naveo je Kusovac, smatrajući da “to kako su progutali mamac vlasti da se bore na terenu vlasti i po pravilima vlasti, gdje ne mogu pobijediti, čine dijelom iz konformizma i neznanja, a dijelom strahujući da bi im drugačije ponašanje bilo spočitavano kao ‘izdaja'”.
S druge strane, kaže, sve ono što čini društveni život nikako nije realna slika volje građana, vlast obesmišljava institucije…
“… ni parlament nije odraz stavova građana nego skup svega i svačega, od pukih dizača ruku do osebujnih likova čiji je egzemplar taj nekakav Kebara (Luka, bivši poslanik Srpske napredne stranke), doveden tu da upravo pokazivanjem sebe takvim kakav je obesmisli i ogadi narodu samu ideju parlamentarizma. U takvoj situaciji, energija nezadovoljstva se nakuplja, a nema načina, nema puta da se ona artikuliše i ispolji. Zato imate, s vremena na vrijeme, situacije u kojima ta energija eruptira”, primećuje Kusovac, dodajući da se to dogodilo “neposredno nakon pogibije nevinih ljudi u Novom Sadu, prošle godine nakon strašnog masakra djece u školi ‘Vladislav Ribnikar’ i onih ubistava u Mladenovcu, pa u slučaju Rio Tinta itd., sve do protesta Ne da(vi)mo Beograd”.
Naglašava da ti protesti “budu pa prođu”, te da se ne treba zavaravati sa očekivanjima o nekom “novom 5. oktobru”.
Prema njegovim rečima, ovako ustrojena vlast ne ruši se revolucijom nego evolucijom – istrajno, organizovano i uz ogromnu energiju.
“Slovenci, koji su u bivšoj Jugoslaviji bili najorganizovaniji i, pokazalo se, najmudriji, u to su krenuli još sredinom osamdesetih, u predvečerje pada komunizma, nazvavši proces ‘maršem kroz institucije'”, zaključuje Srđan Kusovac.
Simptom/M. M.