“Komšija mi je automehaničar. Ima bolji stan od našeg. Vredan i pametan, porodičan, dobar prijatelj. Bez stresa rešava svoje obaveze. Volimo da odemo kod njega na vikend druženje uz prepodnevne kafe. On kod nas retko dolazi, ustvari on ne dolazi. Ni njegova porodica. Kao neka navika koja nam prija, mi idemo kod njega.
Ali imam problem sa ženom. Mojom, ” priča Smit, sredovečni advokat iz malog mesta pored Mančestera, grada u kom uspešno radi već dve decenije.

Željan ljudske topline i prijateljstava, upravo, kako kaže, ventila za hladan posao ekonomskog zastupništva, požalio se stručnom licu nakon dugog perioda trpljenja nepoznatog izvora problema.

“Nakon kafe, sokova i peciva, tri četvrtine sata, nekada i duže kod našeg omiljenog komšije i njegove porodice, meni propada dan odmora od posla…ona postaje nesnosna komentarima i napadima pitanja i konstatacija. Pitao sam se dugo, šta se dogodi nakon naših viđanja sa ljudima koji nam ništa loše nisu učinili, kod kojih volimo da odemo i kod kojih se osećamo kao kod kuće…ili sam tako samo ja osećao..Jednostavno, nakon tih susreta počinje da vređa i mene i sve što sam stvorio zajedno sa njom, postavlja pitanja kakvih sam ubrzo počeo da se plašim, nerealna i materijalistička, često opsesivna i uznemirujuća a vezana uglavnom za vrline kao i imovinsko stanje tih ljudi …”
Tako je Smit pružio svoju ispovest psihologu u Mančesteru, nakon više godina i osećaja da se njegov život narušava, da gubi svoju energiju jer se u najboljim okruženjima ljudi, njegova saputnica ne snalazi dobro, naprotiv.

Psiholog je kratko saslušao i predložio njen dolazak, na šta je dobio odgovor odbijanja uz obrazloženje da je nemoguće to izvesti “bez pakla”.

Šta je ponašanje pojedinca koji nosi zavist i nesposobnost na usmeravanje na ono što je njemu dato?
Zbog čega se neki ljudi osećaju povređeno jer su, iz ugla takvog posmatrača, prijatelja, kolege, komšije, partnera, rodbine, krivi za status raznih oblika sreće, od lepote dvorišta, kuće, automobila, garderobe, do ljubavi, šarma, pogleda, osmeha, a onda su nosioci ovih opisa ponekad povređeni jer takvi ljudi postoje i neretko ih povrede?

Stručnjaci iz oblasti psihoanalize najpre tvrde da se ovaj obrazac isključivo nasleđuje po nedefinisanoj liniji. Zatim da se radi o slabim ličnostima koje svu opčinjenost različitošću i prijemčivu energiju strane koju upoznaju ili sreću, u privatnom životu ili na poslu, doživljavaju kao direktnu opasnost, za razliku od zdravih ličnosti kojima su ovakve interakcije podsticaj na dobre komunikacije i samousavršavanje , emotivnu radost.
Kroz hrišćansku definiciju, zavist se smatra jednim od “sedam smrtnih grehova”. Javlja se kod pojedinca kao unutrašnja matrica poređenja sa drugima i može izazvati različite loše efekte, u zavisnosti od okolnosti u kojima se pojavljuje. Najčešći “rezultati” ovog obeležja su loša komunikacija na poslu, prekidi prijateljstava, veza, čak i  brakova, kao i događaji sa obeležjima poremećenosti koji vode u teže razvoje, zavisno od stepena poremećaja.

Dakle zavist je poremećaj, često genetski ali može biti i stečen načinom života pojedinca, što svakako psiholozi definišu kao slabost sa velikim potencijalom društvene štetnosti.

Zavist je složena, često sramotna, ali normalna emocija koja proizilazi iz bolne svesti o nedostatku onoga što drugi poseduju, često povezana sa osećanjima inferiornosti ili nesigurnosti.

Zahvalnost se može smatrati suprotnošću zavisti
Pored proučavanja efekata zavisti, istraživači su se fokusirali na zahvalnost.
Isceljenje podrazumeva transformaciju ove destruktivne emocije kroz samosvest, zahvalnost i pomeranje fokusa sa poređenja sebe sa drugima na negovanje ličnog rasta i ispunjenja.
Zahvalna osoba ceni ono što već ima, dok zavistna osoba želi ono što drugi imaju.

Zavist  iz duboko ukorenjenog osećaja nesigurnosti, deluje kao „Ahilova peta“ ega.
Može maskirati skrivenu tugu, usamljenost ili duboku želju da se bude viđen i priznat.

Hronična zavist može izazvati stres, bes i osećaj zaglavljenosti, što često dovodi do štetnog ponašanja prema sebi ili drugima ali i do fizičkog oboljevanja.

Isceljenje i prevazilaženje zavisti

Priznajte sebi! Prepoznajte zavist kada se pojavi umesto da se osećate krivim, dozvolite joj da prođe.

Vežbajte zahvalnost: Aktivno cenite lične blagoslove, što pomera fokus sa oskudice na obilje.

Negujte samosvest
Pomerite fokus na samorazvoj i usmerite energiju ka „cvetanju tamo gde ste posejali“ pronalaženjem radosti u sopstvenom životu uz poštovanje i radost za život drugih, koje ćete pokušati da držite u drugom planu, dok se ne naviknete na prioritete iz svog života.
Smanjite vreme na društvenim mrežama ili ograničite interakciju sa takvim okidačima kako biste zaštitili mentalnu energiju u postupku vraćanja fokusa na svoj život.

Prepoznajte lične izazove umesto da ih upoređujete sa tuđim životima.

Isceljenje od zavisti je proces promene perspektive sa „šta mi nedostaje“ na „šta imam i šta mogu da stvorim“.

Simptom/M.P./Psyhology Today