I to je bio veoma uobičajen stav srpskog naroda, već viđen i tokom Prvog, i tokom Drugog svetskog rata. Uvek spreman za samožrtvovanje zarad višeg cilja, zarad budućnosti, umesto kretanja od danas do sutra.

Međutim rezultat 5. oktobra nije dosegao uspešnu revoluciju. Samo je noseći cilj ostvaren. Smenjen je Slobodan Milošević. Ali nije smenjen i vladajući društveni i politički diskurs u srpskom narodu, jer je na kraju postignuto kompromisno rešenje. Između „bivših“ i „novih“. Između „patriota“ i „izdajnika“. Između „proruskih“ i „prozapadnih“. Dok je u međuvremenu nestao interes srpskog naroda, dok se u međuvremenu „zamaglio“ interes srpske državnosti.

Odjednom se bitka vodila između Istoka i Zapada. Odjednom su glavne teme postali Zapad, Rusija i Kina. Odjednom su srpski nacionalni i državni interesi postali zavisni od toga da li će Moskva, Vašington, Brisel ili Peking podržati srpsku političku elitu. U međuvremenu se srpski narod podelio. Nestao je zajednički imenitelj “nacionalni interesi”. Pojavili su se novi društveni imenitelji koji su podelili društvene grupe na prozapadne, proruske, proameričke i prokineske. I tako je srpski nacionalni interes zapravo postao instrument u rukama političkih elita. Instrument u verbalnim političkim manipulacijama koji su, u zavisnosti od datih okolnosti, branili blisku i strateški saradnju i sa Amerikom, i sa Kinom, i sa Rusijom, i sa Evropskom unijom.

Čini se da su srpski interesi oduzeti od ruke srpskog naroda i predati u ruke političkog Zapada ili političkog Istoka. Srpski narod je postao samo slušalac. Miran. Komformističan. Jednostavan. Politički prilagodljiv. Nestala je tvrdoglavost, nestali su odlučnost i inat, nestao je duh jednog evropskog naroda koji je mnogo toga doprineo izgradnji savremene Evrope, ali se i u istoj toj Evropi „zamaglio“, marginalizovao.

I verovatno je sada Srbija uspešna država, ekonomski stabilna, bezbednosno održiva, politički predvidljiva – ali joj nedostaje tradicionalni duh srpskog naroda, nedostaje joj inat, prkos i razumevanje nacionalnih interesa – baš onih srpskih, koji se ne posmatraju kroz prizmu i ugao Moskve, Vašingtona, Brisela i Pekinga.

M. A.