On je rekao da je pokrenut rad sa SAD i NATO-om o nadzoru poštovanja budućeg primirja i dodao da je potrebno da postoje „bezbednosne garancije“ kao i da je potrebno da postoji jaka ukrajinska vojska.

Makron je pred početak videokonferencije rekao da „konačno postoji šansa da se ostvari pravi napredak ka dobrom miru“ između Ukrajine i Rusije.

„Ali apsolutan uslov za dobar mir je niz vrlo snažnih bezbednosnih garancija, i ne samo garancija na papiru“.

Razgovori u Ženevi ovog vikenda su pokazali da ne treba da ima ograničenja za ukrajinsku vojsku, rekao je Makron, što je suprotno prvoj verziji američkog mirovnog plana za Ukrajinu, koju su Ukrajinci i Evropljani pokušali da izmene.

Makron je rekao da će već od sutra biti pokrenuta radna grupa „snaga za davanje uveravanja“, koja treba da učvrsti ukrajinsku vojsku ako se postigne rusko-ukrajinski sporazum. Radnu grupu će voditi Francuska i Britanija, sa bliskom saradnjom sa Turskom koja igra ključnu ulogu na pomorskom planu, i prvi put uz učešće SAD-a dodao je on.

Državni sekretar SAD Marko Rubio prisustvovao je današnjoj video konferenciji „koalicije voljnih“.

„Narednih dana ćemo vrlo precizno finalizovati doprinos svakog i tako finalizovati te bezbednosne garancije, rekao je Makron.

On je dodao da je to neophodno da bi se ispregovarao verodostojan mir i zadržao pritisak na Rusiju.

Makron je ocenio da jasno nema ruske volje za primirjem i pozvao da se nastavi pritisak na Rusiju da pregovara.

Francuski predsednik je takođe rekao da će narednih dana biti doneta odluka o zamrznutim ruskim stredstvima, koji su u središtu političko-pravne dileme unutar Evrope koja pokušava da nađe sredstva za finansiranje Ukrajine.

On je rekao da su zamrznuta sredstva „jako važna“ i da su takođe način pritiska na Rusiju.

Simptom/Danas/Beta/AFP