Pablo Ruiz Pikaso bio je svestrani španski umetnik. Pikaso je jedan od vodećih i najpoznatijih slikara, vajara, crtača i grafičara 20. veka, koji je najveći deo svoje karijere proveo živeći i radeći u Francuskoj.Bio je dominantna ličnost u likovnim umetnostima prve polovine 20. veka i pokrenuo je inicijative za mnoge revolucionarne promene u modernoj umetnosti.
Mada se njegovo delo obično deli na više perioda, te podele su donekle arbitrarne, pošto je njegova stvaralačka energija i mašta bila takva da je često istovremeno radio na bogatom repertoaru tema i u različitim stilovima.
Uz Žorža Braka, jedan je od osnivača likovnog pravca kubizam.

Pablo Pikaso je bio sin Hosea Ruiza Blanka, profesora crteža i manjeg slikara španskog žanr slikarstva, i Marije Pikaso Lopez, takođe profesorke crtanja i domaćice

Njegovo neuobičajeno interesovanje za crtež je počeo vrlo rano, negde u 11 godini, kada je postao učenik svog oca u Korunji, gde se porodica preselila 1891. godine. Od tog momenta njegov talenat i interesovanje za eksperimentisanje i razvijanje sopstvenog likovnog izraza, pomaže mu da vrlo brzo prevaziđe umetničke sposobnosti svoga oca. U Korunji, Pikasov otac je odlučio da podredi svoje umetničke ambicije sinu, dovodeći mu modele i podržavajući ga u ostvarenju njegove prve izložbe kada je imao samo 13 godina.

Porodica Ruiz-Pikaso se seli u Barselonu 1895. godine i Pablo se upisuje u Ljoču (kat. La Llotja), lokalnu umetničku školu, gde je njegovo otac već dobio posao kao profesor crtanja. Svi u porodici su se složili da Pablo može da postane akademski slikar, a 1897. godine, njegova slava u Španiji je išla u prilog očekivanjima, pošto je te godine njegova slika Nauka i milosrđe za koju je njegov otac bio model doktora, dobila počasnu nagradu u Madridu na izložbi Kraljevske akademije San Fernando.

Međutim, majčin uticaj na Pikasa bio je veoma važan, jer je Dona Marija uvek slepo verovala u talenat svog sina

Odnos majke i deteta je bio odličan. Ne zaboravimo da je Pikaso svoje radove završavao potpisivanjem majčinim prezimenom, što će na kraju postati poznato širom planete.

Muzej ima mnogo čemu da zahvali Mariji Pikaso. Da nije bilo želje Marije Pikaso, profesorke crtanja,  da sačuva crteže i slike svog deteta i adolescentnog sina, Muzej ne bi imao tako značajnu kolekciju umetnikovih ranih godina

Dona Marija se pojavljuje u skoro trideset dela kolekcije, velikom većinom u skicama i radovima na papiru, od kojih su neki veoma simbolični i dokaz velikog talenta mladih, kao što je Umetnikova majka, precizan pastelni portret urađen kada je Pikaso imao samo 15 godina.

Marija Pikaso je uvek izgledala kao andaluzijska matrona, žena sa karakterom, ali je, kao i većina žena tog vremena, bila potpuno potisnuta u domaći svet. Rođena je u porodici italijanskog porekla po očevoj strani s obzirom da je njen deda bio imigrant iz Đenove s početka 19. veka. Njen otac, Fransisko Pikaso, očigledno je odrastao u Engleskoj, a kada se nastanio u Malagi i oženio, dobio je četiri ćerke, otišao je u Ameriku da bi postao carinski administrator u Havani.

Na povratku kući, vraćajući se u penziju, Francisko je preminuo od žute groznice. Mariju je, dakle, odgajala samohrana majka sa četiri ćerke i odsutnim ocem, i bez mnogo novca. Hose Ruiz Blasko, koji je došao iz bolje pozicionirane porodice i 17 godina stariji od Marije, ranije je izlazio sa devojčinim rođakom, ali je na kraju ona bila izabrana. Marija Pikaso, uvek zauzeta kućnim poslovima, bila je emotivni i praktičan stub porodice. Na isti način kao i njena sestra Lola, Donja Marija bi postala ženski model mladog Pikasa i,

Koliko god njen muž bio svestan da će dečak daleko dogurati, Marija Pikaso je uvek podsticala mladića da nastavi karijeru u umetnosti. Priča se da je nagovorila strica Salvadora, brata Hozea Ruisa, da mu da dovoljno novca kako bi mladom slikaru omogućio da, na primer, izađe iz vojne službe. Kada je Hose Ruiz umro 1913. godine, Marija je otišla da živi sa svojom ćerkom Lolom, udatom za neurologa Huana Vilatoa, i pomogla joj da podigne sedmoro dece iz braka.

Kada se Pikaso trajno nastanio u Parizu, njegov odnos sa majkom nije prekinut, ni pismima ni posetama. Fotografija na krovu kuće u Karer de la Merče dokumentuje porodično okupljanje tokom Pikasove posete Barseloni 1917. godine – njegovog poslednjeg dugog boravka u gradu – povodom predstave Baleta Rusos od Djagiljeva. U to vreme Olga Khokhlova je započela svoju vezu sa Pikasom. Donja Marija, koja je dobro poznavala karakter svog sina, očigledno je savetovala plesaču da se ne udaje za Pikasa. Isto je rekla svom sinu. Par je ignorisao i venčali se sledeće godine. Kontakt majke i sina se nastavio. Godine 1923. tokom posete Parizu, Pikaso je još jednom naslikao svoju majku, takođe u profilu, ali sa sedom kosom.
Marija Pikaso je umrla u januaru 1938, na kraju građanskog rata, što je sprečilo Pikasa da prisustvuje njenoj sahrani.

Simptom/ Museu Picaso