On kaže da sve što se predviđalo sada dobija potvrdu. “EPP je potvrdila svoju dominaciju i u sledećem sazivu Evropskog parlamenta. Socijalisti i demokrate (S&D) ostaju na drugoj poziciji, mada nešto oslabljeni. Najveći gubitnik su Zeleni, i pitanje njihovog učešća u budućim strukturama Evropske unije je sada otvoreno tj. upitno. Oni su do sada činili koaliciju narodnjaka, socijaldemokrata, liberala i zelenih, a da li će i ostati videćemo”, navodi Milivojević.
Prema njegovom mišljenju, jačanje tzv. “krajnje desnice” može se gledati kroz prizmu dva pravca. Jedan pravac, ističe, govori da je njihova grupacija jača u EP nego što je bila, što, ipak, kako kaže, ne znači i da će imati neki značajniji uticaj od dosadašnjeg “osim ukoliko ne dođe do ujedinjavanja krajnje desnice i bloka evroskeptika i suverenista”.
“Ukoliko bi se, pak, ujedinili predstavljali bi treću po jačini grupaciju EP. Ipak, postoje neka ne tako mala neslaganja među njima i vidljive razlike, pre svega kada su posredi francuski Nacionalni front Marin le Pen i nemačka Alternativa za Nemačku”, smatra sagovornik portala.
On kaže i da kako god gledali, u svakom slučaju, njihov položaj jača i bez njih se evropski kontekst više ne može zamisliti. “Ono što je drugi pravac, i u smislu jačanja desnice posebno važno jeste i to da je Emanuel Makron u Francuskoj doživeo veliki poraz, kao i vladajuća “semafor koalicija” u Nemačkoj, na čelu sa socijaldemokratama Olafa Šolca. To je odraz unutrašnjeg stanja i nezadovoljstva politikama koje oni vode. Otuda i sama odluka Emanuela Makrona da odmah ide na prevremene izbore u Francuskoj i da raspusti parlament i to već za tri nedelje od danas, što će pokazati u kojoj meri će povećanje uticaja krajnje desnice i ovi glasovi za EP značiti i promenu politike same Francuske. Radi se o vodećoj zemlji članici EU, koja uz Nemačku zajedno, daje pečat politici EU”, konstatuje Milivojević i ističe da unutrašnje nezadovoljstvo koje postoji u tim državama cilja odnos prema ratu u Ukrajini i politiku prema tom ratu, “pre svega zbog posledica koje je taj rat proizveo na ekonomsko-socijalnom planu”, ali i politiku oko imigracije koja je, kako kaže, doživela poraz.
Prema njegovim rečima, trendu jačanja desnice treba dodati i potvrdu desnice u Italiji na čelu sa Đorđom Meloni, zatim Grčkoj, Bugarskoj, Mađarskoj, Poljskoj… što jača “tu liniju suverenizma i suverenističkih politika”. “U ključnim zemljama EU, sa izuzetkom Severa Evrope, jačaju partije sa desnim predznakom i to je trend koji će se odraziti na buduću politiku ne samo EP već i same EU”, zaključuje Milivojević.
Simptom/M. M.