Severne zemlje će pokušati da pronađu zajedničku strategiju pre predstojeće bitke oko gotovine sa zemljama poput Poljske i Italije.

Ovo je prvi put da su se visoki zvaničnici iz bogatijih zemalja EU — uključujući Francusku, Nemačku i nordijske zemlje — okupili u istoj prostoriji kako bi izgradili strategiju o kontroverznom predlogu budžeta Evropske komisije od 1,816 biliona evra.

Cilj je okupiti blok pre razgovora sa zemljama poput Poljske, Španije i Italije koje favorizuju veću potrošnju, posebno na poljoprivredu i finansiranje siromašnijih regiona.

Od objavljivanja budžeta 16. jula, zvaničnici su imali tek toliko vremena da prelistaju stotine stranica i počnu da procenjuju koliko će novca dobiti i izgubiti od novog plana potrošnje Komisije.

Zvanični pregovori o budžetu su jedva počeli, ali iza kulisa, državni službenici iz zemalja istomišljenika već kuju zaveru. Ministri neće prisustvovati skupu u Beču — sledeći put će o budžetu razgovarati u oktobru na sastanku na nivou EU.

U svakim pregovorima o budžetu, zemlje sa sličnim interesima se udružuju kako bi razvile zajedničke linije napada, održavale zajedničke sastanke sa Komisijom i podelile praktične zadatke poput testiranja formula za raspodelu novca.

Krajnji cilj je nadmudriti rivalski tabor, pobediti u pregovorima i usmeriti ogroman budžet EU bliže njihovim prioritetima.

„U fudbalskom smislu, ovo je standard. To je nešto normalno“, rekao je za POLITIKO poljski poslanik Evropskog parlamenta Januš Levandovski, koji je bio komesar EU za budžet od 2010. do 2014. godine.

Sa jedne strane su bogati „neto platiši“ – od Švedske do Francuske – koji doprinose više nego što primaju iz budžeta EU i generalno su za manji novčani fond.

Rivalski tabor, poznat kao Prijatelji kohezije, je široki savez zemalja južne i istočne Evrope, uključujući Italiju, Španiju i Poljsku, koje se zalažu za veći budžet – posebno kada je reč o „kohezionim fondovima“ koji podržavaju siromašnije regione širom bloka.

Postoje očigledne razlike unutar svakog tabora. Na primer, Francuska i Holandija, koje neto plaćaju dug, imaju potpuno različite stavove o pitanjima kao što je dug na nivou EU, što Pariz podržava, a Hag se protivi.

Ali zemlje pokušavaju da reše takve razlike unutar svojih klubova, gde se dogovaraju o ključnim stavovima kao što je kolika bi trebalo da bude ukupna veličina budžeta.

Sastanak grupe u Beču u četvrtak vodiće dve moćne sile EU.

„Na kraju, Francuska i Nemačka se slažu oko cifre, a mi, pudlice, ispunjavamo to“, rekao je diplomata EU iz zemlje koja plaća neto, upoznat sa razgovorima, koji je, kao i drugi citirani u ovoj priči, dobio anonimnost da bi slobodno govorio.

U drugom taboru, Poljska obično preuzima vođstvo kao zemlja koja dobija najviše novca iz budžeta EU.

Međutim, višedecenijski dvostruki čin Varšave sa Mađarskom – sa kojom deli ključne interese – potkopao je razdor sa premijerom Viktorom Orbanom, čije je demokratsko nazadovanje kod kuće dovelo do toga da Komisija uskrati milijarde finansiranja.

Ovo je otvorilo vrata mediteranskim zemljama — koje takođe podržavaju izdašno finansiranje siromašnijih regiona — da igraju snažniju koordinirajuću ulogu unutar koalicije.

Dana 1. septembra, Malta je predsedavala skupom stručnjaka za budžet iz grupe Prijatelji kohezije, što je postavilo temelje za prvi tehnički sastanak između 27 zemalja EU sledećeg dana.
Iskusni pregovarači o budžetu tvrde da se ključne odluke donose na ovim ugodnim sastancima. Prošlog marta, neto platiše su se složile da izdvoje 175 milijardi evra za istraživački program „Horizont“ – što je Komisija potvrdila ubrzo nakon toga – tokom neformalnog skupa u Helsinkiju, prema rečima diplomate EU.

Simptom/Politiko