Standardni skrining testovi

Standardni skrining testovi su osnova: mamografija za rak dojki, Papa i HPV testovi za rak grlića materice, kolonoskopija ili testovi stolice za kolorektalni rak, kompjuterizovana tomografija sa niskim dozama za rak pluća kod pušača i PSA za rak prostate. Ovi testovi se fokusiraju na ljude bez simptoma i pokušavaju da pronađu ili rak u ranom stadijumu ili prekancerozne lezije, kao što su polipi debelog creva ili promene ćelija grlića materice, koje se mogu ukloniti pre nego što se pretvore u rak. Na primer, kolonoskopija se naziva „zlatnim standardom“, jer otkriva i uklanja prekancerozne polipe, direktno smanjujući budući rizik od kolorektalnog karcinoma.
Velika meta-analiza više od dva miliona ljudi otkrila je da skrining kolorektalnog i plućnog karcinoma može produžiti životni vek, pokazujući da se ranije otkrivanje prevodi u korist tokom mnogih godina.
Međutim, standardni testovi uglavnom pokrivaju malu grupu karcinoma; mnogi drugi tipovi tumora još uvek nemaju rutinski skrining, ostavljajući slepe tačke koje noviji alati nadaju se da će popuniti.

Galerijevi i testovi krvi za višestruke vrste raka

Galerijev test je test krvi za rano otkrivanje višestrukih vrsta raka (MCED) koji traži abnormalne obrasce u DNK bez ćelija koju ćelije raka izbacuju u krvotok, umesto da traži jedan specifičan tip tumora. U velikim studijama skrininga kao što je PATHFINDER 2, dodavanje Galerijevog testa pored rutinskog skrininga povećalo je broj karcinoma otkrivenih u roku od godinu dana za više od sedam puta, a oko tri četvrtine tih karcinoma bili su tipovi koji trenutno nemaju preporučene standardne testove skrininga. Podaci iz stvarnog sveta kod desetina hiljada testiranih ljudi pokazuju stopu otkrivanja signala raka u skladu sa očekivanom incidencom, sa veoma niskom stopom lažno pozitivnih rezultata, što je važno da bi se izbegle nepotrebne procedure. MCED testovi ne sprečavaju rak direktno, ali mogu otkriti skrivene, često agresivne tumore svetlosnim godinama ranije od simptoma, posebno u organima poput jajnika, bubrega ili glave i vrata gde nedostaje rutinski skrining.
Genetsko testiranje za nasledni rizik

Genetsko testiranje traži nasledne mutacije u genima predispozicije za rak, kao što su BRCA1/2, TP53 i drugi, koji dramatično povećavaju doživotni rizik od raka dojke, jajnika, kolorektalnog i mnogih drugih vrsta raka. Za razliku od snimanja ili analiza krvi, ovo se obično radi jednom (ili nekoliko puta) u životu i može otkriti rizik mnogo pre nego što bilo koje ćelije postanu prekancerozne, omogućavajući da skrining i prevencija počnu ranije i budu intenzivniji. Ažurirane stručne smernice sada savetuju širu upotrebu testiranja na nasledni rak, uključujući razmatranje testiranja za svakoga kome je dijagnostikovan određeni rak mlađi od 55 godina i za ljude sa jakom porodičnom istorijom ili poznatim sindromima poput naslednih sindroma raka dojke, jajnika i pankreasa ili naslednih sindroma kolorektalnog raka, endometrijuma i želuca. Kada se pronađe mutacija, lekari mogu prilagoditi plan smanjenja rizika: na primer, započinjanje MRI skrininga dojki u mlađem dobu, godišnja kolonoskopija, dodavanje MRI celog tela kod nekih sindroma ili razgovor o preventivnim lekovima i, u odabranim slučajevima, operacijama za smanjenje rizika. Genetske informacije takođe pomažu članovima porodice, koji se mogu testirati i ponuditi im se intenzivniji skrining pre nego što se bolest pojavi.

Magnetna rezonanca celog tela kao „skeniranje“ rizika

Magnetna rezonanca celog tela (MRT celog tela) je snimajući test koji skenira od glave do barem karlice, često uključujući udove, bez izlaganja zračenju, tražeći tumore bilo gde u telu u jednoj sesiji. Trenutne smernice preporučuju MRT celog tela uglavnom za osobe sa jakim sindromima predispozicije za rak, kao što su Li-Fraumeni ili neke situacije visokog rizika povezane sa BRCA, gde godišnja MRT celog tela i organa fokusirana na njih može otkriti tumore u ranoj, izlečivijoj fazi. Studije u grupama visokog rizika pokazuju da MRT celog tela može otkriti klinički relevantne, često asimptomatske karcinome koji se inače ne bi snimili, potencijalno poboljšavajući preživljavanje kod ovih pacijenata. Istraživanja u opštoj populaciji su još uvek u ranoj fazi; dok MRT celog tela može otkriti neočekivane tumore, ona takođe pronalazi mnoge benigne nalaze kojima je potrebno razjašnjenje, pa stručnjaci naglašavaju pažljivu selekciju, strukturirane sisteme izveštavanja i kombinovanje MRT sa drugim alatima za skrining, umesto da se koristi samostalno. U praksi, WB-MRI se najbolje uklapa kao deo personalizovanog plana za one sa poznatim genetskim rizikom ili jakom porodičnom istorijom, ali još uvek ne kao univerzalno skeniranje za sve svake godine.

Simptom/TimesofIndia