Iako se prethodno pomalo plašite da će vas u novom susretu dočekati nekako hladniji, zbog vremenske distance i ako je ima, baš kao u nesigurnoj dečjoj ljubavi, čim malo zakoračite senovitim ulicama sa visokim ogradama starinskih ulaza zgrada i kako zađete ka sredini a pogled odleti ka obližnjem, još uvek udaljenom glavnom trgu, u želji da mu što pre budete bliži, pre nego krenete i u druge delove ovog laganog lavirinta, koji su od prošlog dolaska ostali u mislima, već vas uzbuđenje što ste ponovo tu, čini dobrodošlim u Zagreb, grad koji će mnogi prisvojiti  nakon i kratkog boravka.

foto M.P.

Pitate se da li je ovo gnezdo koje strogo čuva sve obrise starotradicionalnog izraza prethodnih epoha i podneblja koja su ga oblikovala u neverovatan niz različitih a opet bliskih arhitektonskih kreacija, još jedan grad koji danas pripada, u mnogo čemu kategorizovanoj EU porodici?
Da, tako deluje i on to jeste.

Foto M.P.

Zatim se nametne i pitanje koliko to Zagrebu smeta ili mu prija a odgovor ide sam, uz pitanje: zapravo, ima li ičega da je teško prihvatiti gradu koji važi za zatvoren i odan tradicionalnom vaspitanju a istovremeno je lepeza raznih a bliskih mu kultura. Zbog čega onda i jedna nova i stroga EU zajednica ne bi pokušala da se svojim novim duhom  uplete u ovaj čvrsti, topli milje? Naravno, ništa lakše Zagrebu da prihvati disciplinu i nova pravila, ali samo kao deo, jer Zagreb se ne da promenama koje idu van njegovog bića, najpre svog.

Bio je ovaj grad deo velike Jugoslavije. Značajan.

I pored političkih trvenja, smerova i odrednica koje su se iz epohe u epohu njihale u čudnom “smeru kruga” koji je nekada umeo da  izgleda a i bude zastrašujući, u njemu su živeli a i danas žive neki “jugosloveni”.

Foto M.P.

Njihov duh se ponekad i neočekivano oseća između drvoreda, ulaza, prozora, prolaza, starih poznatih noćnih uličnih osvetljenja bulevara, danas novijih, koja su nam svima ostala zauvek u sećanju i iz drugih gradova bivše države, bila su svuda ista.
Svidelo se to ili ne, “ona”  iznenađuje prisustvom, mirisom, obrisima pojedinih fasada i imena radnjii, natpisa i oblika slova, ukrašavanja, uređivanja parkova i vrtova, nekih gostiona. Kako vreme smenjuje epohe, već smo malo zaboravili da je se setimo u poseti našem starom dragom gradu.

Foto M.P.

Zagreb čuva sve. Ne smeta njegovom putovanju kroz vreme.
Ne da da mu zasmetaju ni novi trendovi već ih kao kamenčiće mozaika ponosno prima, svaki na svoje mesto, samo onako kako on hoće a da to bude neprimetno.
Duh i ovog čudnog vremena neometano živi sa Zagrebom u njegovom starom srcu, podjednako na udaljenijim novijim širokim bulevarima kao i u elegantnom starinskom centru.

Iako se Zagreb drži čvrsto i umereno, kao stari dobri roditelj, strogo a blaženo pridržava svu svoju decu, stariju i mlađu, sa svim njihovim hirovima i novim idejama. Čuva za njih svoje primerno vladanje, kojim ih ujedno i uči kako sačuvati sebe.

Simptom/M.P.