OTAVA — Laura Palestini iz Montreala i Violet Spillbout iz severne Francuske možda žive hiljadama kilometara udaljene ali kada su se obe kandidovale za višu funkciju, sledile su slične strategije.

Svaka  je lidera svoje zemlje smatrala toliko politički toksičnim da su namerno odlučile da ih ne prikažu u svojim predizbornim materijalima, iako su članovi iste stranke i zvanično ih podržavaju.

Nekada viđeni kao simbol nove generacije liberala, i kanadski premijer Džastin Trudo i francuski predsednik Emanuel Makron videli su svoje političko nasleđe u “ranama” nakon više godina na vlasti, a desničarski pokreti predstavlja sve veću pretnju njihovom rukovodstvu.
Dok se Trudo pripremao da ugosti Makrona u dvodnevnu posetu, oba lidera delila su zajedničku zabrinutost: efekat Obame. Svakog bi mogao da nasledi neko ko je njihova polarna suprotnost i preti da okalja njegovo nasleđe, kao što je bivši predsednik Donald Tramp učinio Baraku Obami posle predsedničkih izbora u SAD 2016.

Nova lica liberalizma

Trudo i Makron su se prvi put sastali na samitu G7 na Siciliji 2017. godine, samo nedelju dana nakon što je francuski predsednik preuzeo dužnost. Kanadski premijer je tada već bio u drugoj godini svog prvog mandata.

„Francusko-kanadsko prijateljstvo ima novo lice. Džastin Trudo, na nama je da odgovorimo na izazove naše generacije! Makron je tada objavio na društvenim mrežama.

Francuski politikolog Dominik Moizi primetio je 2018. da su njih dvojica istih godina i da odišu sličnom empatijom i harizmom.

„Obojica su pozicionirani u centru političkog spektra i dele sličnu viziju sveta“, rekao je Moisi.

Makron, bivši investicioni bankar i ministar ekonomije, kandidovao se van tradicionalnih francuskih levičarskih i desničarskih partija i promenio politički status kao kada je postao najmlađi predsednik u modernoj istoriji zemlje. Kao šef države, obećao je da će otvoriti francusku ekonomiju i okupiti zemlju oko „progresivnog“ plana.

Trudo je sebe kao mladu i dinamičnu novu vrstu političara suprotstavio tadašnjem premijeru Stivenu Harperu, čija je konzervativna vlada postala poznata po svojoj tajnovitosti i stalnim borbama sa medijima.

Trudoovi liberali agresivno su beležili pozitivne poruke i strategiju društvenih medija koja je proizašla iz Obamine predsedničke kampanje. Pažljivo su konstruisali “narativni luk” koji je Trudoa pozicionirao kao autsajdera – uprkos tome što je naslednik najpoznatije kanadske političke dinastije.

Nakon što je osvojio vlast, on je novu liberalnu eru označio kao „sunčane puteve“ za Kanađane, a njegova nova vlada se fokusirala na pravičnost.

Izostanak obećanja o promeni

Kristofer Vajsberg, bivši poslanik iz Makronove Renesansne partije koji je predstavljao francuske građane koji žive u Severnoj Americi i živeo u Kanadi u vreme Trudoovih izbora 2015. godine, video je obojicu lidera kao ljude koji „predstavljaju novi svet, u suprotnosti sa onim što su čak i njihove politički predstavljene struje“.

Na kraju su se, međutim, obojica našli sputani onim što je Vajsberg nazvao „tradicionalnom politikom“ i nisu uspeli da ispune svoja uzvišena obećanja promene.

„Trudo je u izvesnoj meri uspeo da otelotvori novi način vođenja politike, uz bar stvarni napredak u odbrani manjina, dok mi [u Francuskoj] nismo imali jasnu poruku pokušavajući da budemo malo desno i malo levo“, rekao je Vajsberg.

Simptom/Politico