“On je bio papa koji je želeo da nas razume i čuje šta imamo da kažemo”, naglasio je Palalić u razgovoru za Betu.

Kako je naveo, papa Franja je odbio pritiske u vezi sa kanonizacijom kardinala Stepinca, želeći pre svega da sazna istinu, a sa druge strane da ispoštuje srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).

“Ostao je dosledan u stavu da ne prizna nezavisnost Kosova, bez obzira na ogromne pritiske koji su u tom pravcu činjeni u Vatikanu”, ukazao je Palalić.

Takođe je istakao da je papa Franja smatrao važnim dijalog sa pravoslavljem, smatrajući taj dijalog ključnim za čitavo hrišćanstvo i mir u Evropi.

Prema rečima Palalića, nasleđe pontifikata pape Franje će svakako biti predmet mnogo dubljih analiza u narednim danima, ali i u mnogim studijama koje će nesumnjivo uslediti.

“Kao prvi papa koji je na tron Svetog Petra došao van Evrope, kao jedini papa koji je bio jezuita i jedini koji je u dosadašnjoj istoriji Katoličke crkve nosio ime Franja, nesumnjivo je obeležio ovo vreme rušenja starog svetskog poretka i rađanja novog, čiju strukturu i pravila još ne znamo”, naveo je Palalić.

Naglasio je da je ono što je papa Franja definisao kao “treći svetski rat u komadima”, u kojem živimo, pokrenulo njegovu ogromnu aktivnost u pravcu mira.

“Njegovo neprestano pozivanje za mir u Ukrajini, u Gazi i svugde u svetu, uz promociju dijaloga sigurno ga je svrstalo među najveće mirotvorce ovoga vremena, ali samim tim i ne mnogo omiljenog među onima koji su u ove sukobe uključeni”, objasnio je Palalić.

Simptom/Beta