Privredni rast u Srbiji generiše zapravo tradicionalna privreda, kažu u svojoj analizi Privredni rast Srbije: determinante i budući izgledi, autori Pavle Petrović, Danko Brčerević i Slobodan Minić.

Poredeći Srbiju sa zemljama centralne i istočne Evrope, autori ukazuju da privreda Srbije od 2019. kontinuirano raste brže od država CIE, ali produktivnost rada raste sporije nego u ovim zemljama. To govori da do rasta produktivnosti dolazi zbog povećanja kapitala, a ne tehnološkog progresa. To nameće zaključak da privredni rast u našoj zemlji pokreće kvantitet, a ne kvalitet.

Autori nadalje kažu da se model ekstenzivnog privrednog rasta iscrpljuje, jer je on moguć samo dok ima dostupne i jeftine radne snage. Problem je, međutim, što dostupne radne snage ima sve manje. Nezaposlenost je prepolovljena u odnosu na 2016. godinu, a za neka deficitarna zanimanja ona se već uvozi.

 
Radna snaga sve skuplja

“U Srbiji radna snaga postaje sve skuplja. Plate su u evrima više nego udvostručene u odnosu na 2016”, kažu autori analize.

Oni tvrde da su trenutni pokretači ekonomskog rasta Srbije država i strane direktne investicije.

“Ubrzanje privrednog rasta je posledica snažnog rasta investicija. Taj investicioni ciklus pokrenula je država, uz jednako snažan priliv stranih investicija”, kažu trojica autora u svojoj analizi.

Učešće državnih i investicija javnih preduzeća u strukturi investicionog rasta je oko 60 odsto, dok 30 odsto su strane direktne investicije. Preostalo su domaće privatne investicije čiji udeo u ukupnom rastu investicija blago pada.

Autori navode da su državne investicije već dotakle plafon, odnosno gornju granicu, dok su strane investicije i dalje visoke, ali idu dominantno u tradicionalnu industriju.

 Spoljnotrgovinska kriza

“Ovakve strane direktne investicije od Srbije neće napraviti razvijenu zemlju, a pitanje je i da li će ovakve moći da ostanu velike. One ne idu u napredne grane, nema širenja znanja i tehnologija na domaću ekonomiju”, kaže se u analizi.

Dodatni problem je, navode autori, potencijalna spoljnotrgovinska kriza.

“Srbija ima veliki i trenutno rastući trgovinski deficit. U 2024. i narednim godinama tekući deficit platnog bilansa biće više od pet odsto BDP-a. On je do sada finansiran snažnim prilivom stranih direktnih investicija. Problem je što one izvlače sve više novca iz Srbije, rastu odlivi od dividendi i uskoro će se izjednačiti sa prilivima od stranih investicija”, kažu autori zaključujući da će se javiti problem pokrivanja deficita.

Govoreći o domaćim privatnim investicijama oni kažu da su one nedovoljne i da pritom odlaze u tradicionalne industrijske sektore poput trgovine, poljoprivrede, građevinarstva…

Nema organskog rasta
“Čak ni retki napredni sektori ne rastu organski. IKT sektor raste brzo, ali to je rast baziran na uslugama radne snage inostranom tržištu i kompanijama. Nema domaćih velikih IT firmi kakve postoje u regionu. Nema domaćih naprednih kompanija za koje bi radio domaći IT sektor”.

Na kraju, autori zaključuju da je sadašnji model privrednog rasta neodrživ. Domaći privatni i inovativni sektor mora da preuzme ulogu motora rasta. Oni dodaju da je u sadašnjem okruženju tako nešto teško zamislivo.

“Institucije su u padu od 2014. godine. Vladavina prava, korupcija, zaštita vlasničkih prava su presudni za investicije u inovativni sektor koje su po pravilu rizičnije”.

Dodatni problem privatnog sektora je nedostatak finansiranja. Čak 40 odsto njih ističe manjak finansija kao osnovnu barijeru za veću inovativnost, zaključuju oni.

Simptom/Forbes