Međutim, uprkos napornim naporima i oštrim upozorenjima, rizik od širenja regionalnog sukoba raste iz sata u sat, što je navelo specijalnog izaslanika američkog predsednika Džoa Bajdena Amosa Hohštajna da podvuče opasnost od „većeg rata“ tokom njegovih zaustavljanja u Jerusalimu i Bejrut ove nedelje.
Puni rat između Izraela i Hezbolaha bio bi razoran za sve zainteresovane, a potresi bi potresli ceo region i šire. To bi rizikovalo da ošteti krhki proces normalizacije koji predvode SAD, koji je mukotrpno oblikovan da poboljša odnose između Izraela i njegovih arapskih suseda.
Štaviše, rat punog razmera bi verovatno umešao Iran u sukob na veći i mnogo otvoreniji način nego što je to bio tokom krvavih, neubedljivih ratova vođenih između Izraela i Hezbolaha 1996. i 2006. To je bila poruka koju je Iran slao aprila kada je, u potezu bez presedana, iskoračila iza svojih regionalnih zastupnika i direktno napala Izrael sa svoje teritorije — prelazeći ono što se decenijama smatralo crvenom linijom.
Ali, s obzirom da raste domaći pritisak da se uhvati u koštac sa Hezbolahom, da li će izraelski lideri nastaviti da slušaju pozive Vašingtona na uzdržanost?
Otkako je ta zemlja pokrenula svoju vojnu kampanju odmazde u Gazi pre osam meseci, nakon napada 7. oktobra, Hezbolah i Izraelske odbrambene snage (IDF) razmenjuju prekograničnu vatru. Međutim, držali su svoje svakodnevne razmjene sisa za zubom ispod praga potpunog rata, ili u okviru onoga što libanski političari nazivaju „pravilima igre“ — neformalnih smjernica uspostavljenih nakon 2006. kako bi se smanjio rizik od pogrešnih proračuna i eskalacije sa obe strane.