Godine 1951. Sjedinjene Države su potpisale sporazum sa Danskom kojim su se obavezale da će zaštititi Grenland od napada. “Premotajte” unazad 74 godine, a pretnja sada dolazi iz Amerike!

Ove nedelje, dolazeći američki predsednik Donald Tramp izazvao je šok širom Evrope kada je odbio da isključi upotrebu vojne sile za aneksiju najvećeg ostrva na svetu, autonomne teritorije od 57.000 ljudi koja je deo Kraljevine Danske.

Tramp, koji je takođe izneo ideju da SAD preuzmu Kanadu i Panamski kanal, dugo je bacao oko na Grenland — strateški locirano ostrvo bogato mineralima i naftom.

Iako se ne postavlja pitanje koja bi zemlja pobedila u borbi, Danska bi možda imala veće šanse ako bi se obratila advokatima. Kopenhagen bi mogao da ih pita da li je EU na neki način obavezna da brani Grenland; da li može da se pozove na zajedničke odredbe NATO-a o odbrani protiv napada najveće članice alijanse; i koje su obaveze Vašingtona prema sporazumu iz 1951.

SAD imaju – daleko – najveći odbrambeni budžet na svetu, potrošivši 948 milijardi dolara prošle godine. Njene oružane snage imaju 1,3 miliona pripadnika — neki od njih su trenutno stacionirani na Grenlandu. Danska je, sa svoje strane, prošle godine potrošila 9,9 milijardi dolara, ima samo 17.000 vojnika, a većina teške opreme za kopneno ratovanje donirana je Ukrajini.

Ako bi  Tramp ispunio svoju pretnju da će aneksirati Grenland silom, „to bi bio najkraći rat na svetu, na Grenlandu nema odbrambenog kapaciteta. Amerikanci su bili glavni“, rekao je Ulrik Pram Gad, viši istraživač na Danskom institutu za međunarodne studije.

Neki brodovi danske obalske straže posećuju jugoistočni Grenland, ali danska štampa je izvestila da softver potreban za gađanje ciljeva nikada nije kupljen i instaliran.

Pram Gad je rekao da je zbunjen Trampovim namerama. „Je li to šala? Da li je to diplomatska pretnja saveznika? Ne znamo baš, ali to će biti modus za naredne četiri godine.

Najviši zvaničnici, uključujući danskog ministra spoljnih poslova Larsa Lokea Rasmusena i njegovog odlazećeg američkog kolegu Antonija Blinkena, prvobitno su odbacili Trampove komentare.

U međuvremenu, danske oružane snage nisu ni opremljene ni obučene da se odupru američkoj invaziji. Oni su se „brinuli o svakodnevnijim vojnim aktivnostima u mirnodopskim vremenima“, objasnio je Sobi Kristensen, i redovno raspoređuju pomorske patrolne avione i brodove u vodama Grenlanda.

U decembru prošle godine, danski ministar odbrane Troels Lund Poulsen najavio je novi paket izdataka za odbranu vredan „dvocifreni iznos od milijardu kruna“ za kupovinu dve bespilotne letelice velikog dometa, dve patrole sa psećim zapregama i dva inspekcijska broda.

Novac je takođe bio za finansiranje zapošljavanja većeg broja ljudi za Arktičku komandu Danske u glavnom gradu Nuuku i nadogradnju aerodroma Kangerlussuak kako bi bio pogodan za borbene avione F-35.

Taj pritisak je bio podstaknut zahtevima SAD, uključujući Trampa tokom njegovog prvog mandata, prema Marku Džejkobsenu, vanrednom profesoru na Kraljevskom danskom odbrambenom koledžu.

Kada je Tramp prvi put izneo ideju o kupovini Grenlanda 2019, „to je bio deo američke strategije da se Danska natera da potroši više svog vojnog budžeta na nadzor Grenlanda“, rekao je on.

Pero protiv mača

Iako su danske oružane snage mnogo manje od američkih, Kopenhagen je ipak među onim evropskim prestonicama koje su veoma ozbiljno shvatile potrebu za jačanjem odbrane od početka rata u Ukrajini.

Danska je prošle godine potrošila 2,37 odsto svog BDP-a na vojsku — što je iznad cilja NATO-a od 2 procenta — i planira dalje povećanje. Danske vazduhoplovne snage zamenjuju svoju flotu F-16 savremenim borbenim avionima F-35 američke proizvodnje i trenutno traže sisteme za protivvazdušnu odbranu.

Simptom/Politiko