Predaja masivnih utvrđenja ekspanzionističkom susedu koji je odlučan da uništi vašu državu obično je loša ideja.

Godine 1938, ustupanje Sudeta i njegove guste mreže utvrđenja, šuma i rovova dovelo je do brzog kolapsa sposobnosti Čehoslovačke da se brani od nacističke Nemačke. U Evropi postoje strahovi da će sposobnost Kijeva da se odupre Rusiji biti slično uništena ako Donald Tramp – pod uticajem ruskog predsednika Vladimira Putina – izvrši pritisak na Ukrajinu da preda ključne odbrambene linije u svom istočnom regionu Donbasa.

Ova opasnost je bila najvažnija u mislima Volodimira Zelenskog kada se sastao sa Trampom u Vašingtonu u ponedeljak, nakon sastanka američkog predsednika sa Putinom prošle nedelje. Iako Tramp možda vidi deo Donbasa kao kost koju može da baci Putinu kako bi osigurao dogovor, Zelenski zna da bi takav ustupak potkopao svaki mirovni sporazum i pozicionirao Ruse da prodru dalje u srce Ukrajine.

„Ključno je da Evropa ovo ne pretvori u još jedan Minhenski ili Jalta trenutak“, rekao je za POLITIKO Tomaš Kopečni, češki vladin poverenik za obnovu Ukrajine, misleći na zapadnu izdaju Čeha na samitu u Minhenu 1938. i prodaju Centralne i Istočne Evrope Josifu Staljinu na Jalti 1945. godine.

Tramp je navodno rekao da veruje da će Putin pristati na mirovni sporazum kojim se okonča rat ako Ukrajina preda celu Donjecku i Lugansku oblast na istoku; Rusija okupira skoro ceo Lugansk i tri četvrtine Donjecka.

Prkosni Zelenski je rekao da to neće učiniti.

„Nećemo napustiti Donbas. Ne možemo to da uradimo. Donbas je za Ruse odskočna daska za buduću novu ofanzivu“, rekao je Zelenski novinarima u Kijevu prošle nedelje.

Vojni analitičari takođe upozoravaju da bi svaki ustupak u Donbasu mogao imati razorne posledice na bojnom polju.

Prema Institutu za proučavanje rata, Kremlj zahteva da Ukrajina preda ono što Ukrajinci nazivaju svojim „pojasom tvrđava“ – odbrambenu liniju zasnovanu na jako utvrđenim gradovima koja se proteže kroz brda, šume i duž reka, a koja služi kao okosnica njihove odbrane od 2014. godine.

„Ukrajina je poslednjih 11 godina ulagala vreme, novac i trud u jačanje pojasa tvrđava i uspostavljanje značajne odbrambene industrijske i odbrambene infrastrukture u i oko ovih gradova“, saopštio je institut.

Ako se to desi, Rusija bi pomerila svoju liniju fronta otprilike 80 kilometara dalje na zapad, dok bi Ukrajina bila primorana da izgradi nove odbrambene objekte na ravnom i otvorenom terenu u susednim Harkovu i Dnjepropetrovsku – što je mnogo teže zadržati nego utvrđene gradove koje sada kontroliše.

Simptom/Politiko