„Veoma neobičan potez, nešto što ne pripada praksi albanskog stanovništva, posebno na Kosovu, koje, prema nekim mojim istraživanjima, barem od osamdesetih godina aktivno lobira u Vašingtonu i u američkoj administraciji“, kazao je Radojković za Kosovo onlajn.

Moguća su, navodi, dva objašnjenja.

Prvo vidi u ideološkom pristupu Pokreta Samoopredeljenje da Albanci na Kosovu „sami moraju da odlučuju o svojoj sudbini, političkoj i na međunarodnoj pozornici“.

„Sa druge strane, Kurti se percipira kao neko ko ima veću podršku Berlina, barem u prethodnih pet-šest godina, a ne toliko SAD, pogotovo od kada je nova administracija na čelu sa Donaldom Trampom došla u Vašington. U tom smislu možda Kurti šalje poruku svojim evropskim partnerima da je on ’njihov igrač’ na Zapadnom Balkanu i da on možda smatra da u nekoj preraspodeli karata na međunarodnoj sceni možda imati bolju, veću i konkretniju pomoć od evropskih saveznika, a ne od SAD“, kaže Radojković.

Kao mogući razlog vidi i moguće „lične antipatije“.

„Svakako veoma neobičan događaj u političkoj praksi lobiranja albanskog stanovništva u SAD“, precizira ovaj istoričar.

Podseća da se albanski lobi u SAD nadovezuje na „tradiciju“ Demokratske stranke od devedesetih godina prošlog veka i da se to videlo tokom mandata Džosefa Bajdema.

„Tokom Bajdenove administracije sigurno da je postojeći albanski lobi u SAD bio svakako jači jer se oni nadovezuju na ’tradiciju Demokratske stranke’ od devedesetih koja je zaista bila blagonaklona prema albanskom lobiju. Međutim, i tu je došlo do nekih promena u Demokratskoj stranci. Neki od starih zastupnika poput (Eliota) Engela su se penzionisali, povukli iz političkog života. Novi koji su došli verovatno nisu toliko uticajni, a posebno što Demokratska stranka i demokrate u SAD više nisu na vlasti. I oni su doživeli popriličan krah u novembru 2024.“, objašnjava Radojković.

Nema dileme da će albanski lobi u SAD nastaviti da radi, ali da im nova američka spoljna politika ne ide na ruku.

„Albanski lobi postoji, on će nastaviti da radi, u to ne smemo da sumnjamo. Ono što njima trenutno ne ide na ruku da su određene osobe u administraciji Donalda Trampa ne toliko proalbanski ili prosrpski nastrojeni, ali svakakako imaju više sluha za nas i ono što posebno ne odgovara albanskom lobiju je da pitanje Kosova uopšte nije visoko na agendi Trampove administracije. Vidimo da su ključne tačke Bliski istok, Ukrajina i Kina. U tom smislu oni trenutno nemaju toliki uticaj koliki su imali“, zaključuje Radojković.

Simptom/Kosovoonline