Dok se francuski predsednik priprema da bude domaćin međunarodne konferencije o krizi u Libanu, njegov cik-cak pristup izraelsko-palestinskom sukobu dovodi do toga da neki sumnjaju u njegovu efikasnost kao regionalnog posrednika.

„Neki zvaničnici oko predsednika su veoma proizraelski, drugi propalestinski“, rekao je bivši francuski diplomata. „Često se činilo kao da je predsednik rekao svaku stvar koja mu je rečena“, rekao je on.

Francuska i Izrael imaju složenu istoriju koja datira od vremena kada su francusko i britansko carstvo podelile Bliski istok nakon Drugog svetskog rata.

A poslednjih godina, a posebno od napada na Izrael 7. oktobra 2023. i rata u Gazi, politika zemlje prema regionu bila je predmet natezanja konopca, prema sadašnjim i bivšim francuskim zvaničnicima i diplomatama intervjuisanim za ovaj članak.

S jedne strane je ono što su opisali kao proizraelsku grupu koja sebe naziva „neokonzervativci“. S druge strane, oni koji su osetljiviji na palestinsku stvar.

Francuski predsednik se, kako su rekli, okretao napred-nazad između dve strane

Makronova početna reakcija na užase napada 7. oktobra bila je da se zavetuje na „bezrezervnu solidarnost“ sa Izraelom. Čak je predložio i formiranje koalicije za borbu protiv Hamasa, ideju koju je međunarodna zajednica odmah srušila.

U godini nakon toga, kako je broj mrtvih u Gazi rastao, on je postajao znatno kritičniji, ali ne tako dosledno.

„Ona varira i više od godinu dana (nakon 7. oktobra) se nije promenila“, rekao je bivši francuski diplomata. „Još uvek ne znam šta predsednik zaista misli.

Poslednjih nedelja Makron je učvrstio svoj stav protiv Izraela, razmenjujući uvrede sa premijerom Benjaminom Netanjahuom zbog civilnih žrtava i izraelskih napada na mirovne snage UN. Francuski predsednik je takođe pozvao zapadne zemlje da prestanu da isporučuju oružje Izraelu, dva dana pre godišnjice napada 7. oktobra.

Ali kada je Netanjahu uzvratio šamar, Makron je krenuo da popravi stvari, izdavši saopštenje za javnost o „nepokolebljivoj“ podršci Francuske bezbednosti Izraela, priznajući pritom razlike u stavovima.

Francuski predsednik je takođe pozvao zapadne zemlje da prestanu da isporučuju oružje Izraelu

Prošle nedelje, francuski predsednik je citiran u štampi da Izrael ne bi trebalo da „ignoriše odluke UN” tokom sastanka kabineta iza zatvorenih vrata, u oštrim komentarima koje je potvrdio njegov ministar spoljnih poslova. Ali u četvrtak je povukao i optužio ministre i štampu da iskrivljuju njegove komentare.

Zvaničnici su brzi zamah pripisali nedostatku čvrste politike prema regionu.

“Makronova ubeđenja zavise od toga sa kim razgovara“, rekao je bivši francuski zvaničnik koji dobro poznaje region. „Kada razgovara sa zemljama u razvoju, on je propalestinski; a kada razgovara sa Netanjahuom, on je “sav” u bezbednosti Izraela.”

Upitan na konferenciji za novinare u četvrtak da li su njegovi komentari koji se brzo razvijaju naštetili uticaju Francuske u regionu, Makron je uzvratio da je situacija „dovoljno složena“ i da je „svaki put od početka odmeravao svoje reči“.

Konkurentne škole mišljenja
Pokolebljivi stavovi francuskog predsednika odražavaju razlike u mišljenjima među zvaničnicima u ministarstvu spoljnih poslova i takozvanoj diplomatskoj ćeliji Jeliseja, gde francuski predsednik određuje međunarodnu politiku.

Francuska je dom najveće muslimanske i jevrejske zajednice u Evropi, što je čini delikatnim domaćim političkim pitanjem.

“Odeljenje Ministarstva spoljnih poslova za severnu Afriku i Bliski istok (poznato kao ANMO) tradicionalno ima tendenciju da „podrži palestinsku stvar, izvrši pritisak na Izrael i želi da ograniči isporuke oružja Izraelu“, rekao je drugi bivši francuski diplomata.

Ova škola mišljenja je dostigla vrhunac za vreme bivšeg francuskog predsednika Žaka Širaka, koji je stekao status superzvezde u delovima Bliskog istoka u kojima se govori arapski kada je ušao u spor sa izraelskim bezbednosnim zvaničnicima tokom posete Jerusalimu 1996. godine.

U skorije vreme, konkurentska struja poznata kao „neokonzervativci” porasla je u uticaju pod predsedništvom Nikole Sarkozija, Fransoa Olanda i Emanuela Makrona.

Simptom/Politico