Izgrađena u 12. veku pod normanskom vlašću, katedrala Monreale može da se pohvali najvećim mozaicima u vizantijskom stilu, koji su drugi na svetu posle onih u Aja Sofiji u Konstantinopolju.

Mozaici iz Monreala, prateći modu Konstantinopolja, prestonice preživelog Rimskog carstva na istoku, trebalo je da impresioniraju, ponize i inspirišu posetioca kad prođe centralnim brodom.

Prostiru se na 6.400 kvadratnih metara i sadrže oko 2,2 kilograma čistog zlata.

Obnova je trajala više od godinu dana, a za to vreme katedrala je pretvorena u malo gradilište, sa lavirintom skela postavljenim na oltaru i transeptu.

Domaći stručnjaci italijanskog Ministarstva kulture predvodili su niz intervencija, počevši od uklanjanja debelog sloja prašine koji se godinama nakupljao na mozaicima.

Zatim su popravili neke od pločica koje su izgubile emajl i zlatne listiće zbog čega su izgledale kao crne tačke gledano odozdo. Konačno, intervenisali su i na mestima gde su se pločice ljuštile sa zida i obezbedili ih.

Mozaici u vizantijskom stilu

Rad na mozaicima bio je izazov i velika odgovornost, kaže otac Nikola Galjo u izjavi za Bi-Bi-Si, koji službuje u katedrali već 17 godina i pomno je pratio restauraciju.

„Tim konzervatora je ovom poslu pristupio veoma pažljivo. Povremeno je bilo nekih nepredviđenih situacija i morali su da prestanu sa radom dok nisu pronašli rešenje“, kaže otac Galjo.

Na primer, kada su došli do plafona, shvatili su da je u prošlosti bio prekriven slojem laka koji je postao žućkast. Morali su bukvalno da ga odlepe kao prijanjajuću foliju, objašnjava sveštenik.

Mozaici su poslednji put delimično restaurirani 1978. godine, ali je ovoga puta intervencija bila mnogo šireg obima i podrazumevala je zamenu stare rasvete.
<

Foto: Monreale Pixabay

blockquote>„Glavni izazov je bio osigurati da mozaici budu istaknuti i da napravimo nešto što odgovara različitim potrebama katedrale“, napominje Mateo Kundari, predstavnik firme koja je imala zadatak da instalira rasvetu.

Ova prva faza radova koštala je 1,1 milion evra. Planirana je i druga koja će se baviti centralnim brodom katedrale.

„Kada ovo vidite, preplavi vas strahopoštovanje i ne možete da mislite ni na šta drugo. To je čista lepota”, kaže otac Galjo. „Velika je odgovornost biti čuvar takve svetske baštine. Ovom svetu je potrebna lepota, jer nas podseća na ono što je dobro u ljudima.“

Simptom/RTS