Prema rečima diplomate, širenje Severnoatlantske alijanse postalo je jedan od „temeljnih uzroka suštinskih nesuglasica“ između Rusije i SAD po pitanju bezbednosti.

„Bez rešavanja ovog ključnog i za nas izuzetno akutnog problema, nemoguće je regulisati trenutni sukob u evroatlantskom regionu“, rekao je Rjabkov.

On je dodao da bi smanjenje NATO kontingenta u Istočnoj Evropi „doprinelo bezbednosti čitavog kontinenta“, te podsetio da je Moskva već iznosila slične zahteve krajem 2021. godine — nekoliko meseci pre invazije na Ukrajinu.

„U našim predlozima upućenim Vašingtonu i Briselu nalazili su se imperativni zahtevi za pravno obavezujuće i dugoročne garancije da se Severnoatlantski savez neće širiti ka Istoku, kao i zahtev da se ne razmešta ofanzivno naoružanje u blizini ruskih granica“, podsetio je Rjabkov.

Predsednik Rusije Vladimir Putin je od prvih dana rata tražio da NATO „zatvori vrata“ Ukrajini, a nakon dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD, pooštrio je zahteve.

Sada Putin insistira na dobijanju „pisanih“ obaveza o neširenju Alijanse, koje bi isključile članstvo ne samo Ukrajine, već i Moldavije i Gruzije, naveli su u maju izvori agencije Reuters upoznati s tokom pregovora.

Prema njihovim rečima, Putin takođe zahteva ukidanje sankcija, odmrzavanje rezervi Centralne banke Rusije i punu predaju četiri ukrajinske oblasti – Donjecke, Luganske, Hersonske i Zaporoške.

Sjedinjene Američke Države smatraju „opravdanim“ zabrinutost Rusije u vezi sa širenjem NATO-a ka istoku i spremne su da o tome razgovaraju u okviru mirovnog rešenja rata u Ukrajini, izjavio je specijalni izaslanik američkog predsednika, Kit Kelog.

„Rusija će uvek otvarati to pitanje. Ne govore samo o Ukrajini. Oni pominju i Gruziju i Moldaviju. A mi kažemo: u redu, možemo razgovarati o zaustavljanju širenja NATO-a do vaše granice. To su njihovi bezbednosni interesi“, rekao je Kelog u intervjuu za ABC News.

Istovremeno, on je naglasio da konačnu odluku po tom pitanju donosi Donald Tramp.

Simptom/Danas