Nacistička Nemačka i njeni saradnici ubili su između 250.000 i 500.000 Roma tokom Holokausta. Žrtve su bile podvrgnute internaciji, prinudnom radu, sterilizaciji, deportaciji i masovnom pogubljenju.

Tačan broj nije poznat, jer mnoge porodice nikada nisu prijavile svoje gubitke, a evidenciju o ubistvima uništili su oni koji su ih izvršili.

Kampanju vodi Zor kolektiv, koji okuplja mlade Rome, Putnike i Sinte iz cele Francuske. Oni koriste hashtag #NosViesdeGitansComptent – Ciganski životi su važni – da skrenu pažnju na svoje zahteve.

‘Tražimo dostojanstvo’

„Mobilizujemo se za priznanje genocida. Naša kampanja počinje na društvenim mrežama emitovanjem 14 video snimaka u kojima se direktno obraćamo poslanicima francuske skupštine“, rekla je za RFI romska aktivistkinja i advokat, Anina Ciuciu.

Na snimcima mladi Romi čitaju pisma koja su tokom rata slali njihovi preci koji su bili internirani, tražeći pomoć od francuskih vlasti – na koja nisu dobili odgovor.

„Poslali su ih vlastima koje su imale moć da promene njihovu situaciju, ali, nažalost, do danas nisu dobili odgovor“, rekao je Ćučiu.

„Danas, odgovor koji očekujemo od francuske vlade je priznanje genocida. Tražimo dostojanstvo”

 

Genocid nad Romima

Genocid nad Romima poznat kao Porrajmos („Proždirući“), su priznale Evropska unija i Nemačka.

2012. godine u centru Berlina je otkriven spomenik žrtvama.

A 2015. godine, Evropski parlament je ustanovio 2. avgust kao Dan sećanja na Sinti i genocid, sa datumom obeležavanja likvidacije romskog logora u Aušvic-Birkenauu 2. avgusta 1944. godine, kada je ubijeno oko 4.300 muškaraca, žena i dece.

Francuska nije zvanično priznala genocid. Najmanje 7.000 Roma je internirano u Francuskoj od 1939. do 1946. Mnogi su deportovani na teritorije koje su okupirali nacisti, a zatim u koncentracione logore kao što su Aušvic-Birkenau, Sobibor i Treblinka.

Godine 2016. tadašnji predsednik Fransoa Oland je priznao ulogu Francuske u ovim internacijama.

Tokom posete najvećem od francuskih logora za interniranje Roma, u Montreuil-Belaiu, u centralnoj Francuskoj, on je rekao: „Republika priznaje patnju putujućih ljudi koji su bili internirani i priznaje da snosi široku odgovornost.

Predlog kojim se traži rezolucija o priznanju genocida i da se 2. avgust proglasi nacionalnim danom komemoracije, podnela su 10. februara 52 poslanika levičarske Narodne skupštine.

Simptom/RFI/fr