To znači da će više od pola miliona birača imati pravo da izađe na vanredne parlamentarne izbore 25. oktobra bez upisane adrese u biračkom spisku.

Podaci o broju birača po adresama dostupni su na sajtu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave Srbije, zaduženog za birački spisak. Da je više od 500.000 birača upisano bez naziva ulice i kućnog broja, RSE je utvrdio automatskom obradom tih podataka.

Primeri su zabeleženi u različitim delovima Srbije – od Prijepolja na jugozapadu, preko Čačka na zapadu, do južnih opština Preševo i Bujanovac.

Nadležne institucije – Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave i Ministarstvo unutrašnjih poslova, RSE je pitao kako je došlo do toga da stotine hiljada građana nemaju adresu u biračkom spisku, i kako je moguće da desetine birača budu prijavljene na adresama javnih objekata ili porodičnih kuća, čija veličina nije adekvatna za toliki broj stanovnika.

U Beogradu, gde najviše stanovnika živi u višespratnicama, više od 90 odsto adresa nije upisano sa brojem stana, a u biračkom spisku su dostupni samo podaci o ukupnom broju birača po jednom ulazu, navodi RSE.

Zbog toga nije moguće proveriti koliko je birača upisano na adresi jednog stana – iako je izmenama zakona, usvojenim krajem 2025. godine, građanima omogućeno da u onlajn evidenciji provere koliko je birača u svakom domaćinstvu.

Vladajuća Srpska napredna stranka odbacuje optužbe da se biračkim spiskom manipuliše kako bi se uticalo na rezultate glasanja. Međutim, opozicija i nevladini posmatrači pozivaju da im se omogući pristup svim evidencijama, kako bi, unakrsnim proverama različitih državnih baza, utvrdili tačnost spiska i sprečili moguće zloupotrebe.

Simptom/Beta