Nekadašnji istaknuti član Demokratske stranke Srbije i bivši ministar za Kosovo i Metohiju u vreme Vlade Vojislava Koštunice, kao i potonji narodni poslanik, ali i član Udružene opozicije Srbije (jedan od formiranih saveza u borbi protiv aktuelne vlasti), savetuje današnjoj opoziciji i političkim faktorima borbu i permanentne masovne proteste i okupljanja “koji će podsećati na sva nepočinstva i prekršaje režima”.
U osvrtu na novosadsku tragediju i smrt 14 osoba na Železničkoj stanici u Novom Sadu, Samardžić za portal “Simptom” ukazuje na propuste nadležnih.
“Ekstremni nemar i korupcija su doveli do ove nesreće i tragičnog ishoda u Novom Sadu. Otpor protiv svekolike korupcije vlasti potrebno je i mora se držati na visokom nivou i po mom mišljenju ne treba mnogo odugovlačiti sa ponovnim okupljanjima i protestima. Znamo da režim pravi mnogobrojne prekršaje, znamo na šta su spremni ali se mora imati odgovor. Odgovor je u konstantnim masovnim protestima”, podvlači Samardžić, te navodi povodom poslednjeg velikog prekjučerašnjeg protesta u Novom Sadu da su evidentno centri moći iz vlasti poslali “svoje kapuljaše da izigravaju besne ljude koji su iz navodne mržnje prema režimu gađali flašama Gradsku kuću, uništavali je i razbijali”.
On napominje i da je potrebna revizija svih državnih projekata, rađenih pod ingerencijom Vlade, u šta ubraja nacionalnu putnu, železničku infrastrukturu itd., jer je, kako kaže, sve pod znakom pitanja i “kako da budemo sigurni da i neki drugi projekti nemaju takve probleme?” (kao na nadstrešnici ŽS u Novom Sadu).
“To je jedan paralelni proces koji bi vodila politička opozicija i koji bi na duži rok takođe vršio pritisak na vlast”, smatra Samardžić.
On dodaje da političke organizacije sa čitavog spektra, i sa desnice i sa levice, da bi se uspelo u borbi, moraju doći i do minimuma zajedničkog političkog konsenzusa (pitanja Kosova, Rio Tinta, društvenih anomalija) koji će slediti i sprovoditi “vrlo decidirano i organizovano”.
“Građani se moraju uveriti da su promene za sve one stvari koje je potrebno uraditi po promeni vlasti opipljive i nadohvat ruke”, ističe sagovornik portala.
Kada je reč o najavi savetodavnog referenduma kao vida izjašnjavanja građana Srbije o poverenju predsedniku Republike, koji je upravo Aleksandar Vučić pre neki dan nagovestio u svetlu najnovijih dešavanja, Samardžić najpre podseća da ustanova izjašnjavanja građana/referenduma u okviru razrešenja predsednika ne postoji po važećem Ustavu Srbije, ali da predsednik “ne mari mnogo za Ustav”.
“‘Nesrećni’ aktuelni predsednik Republike ponaša se tako da stalno na sebe navlači neko sažaljenje. Stalno priča da je ugrožen, da se bori do poslednje kapi krvi itd. Izjava o referendumu je iznova kukanje nad sopstvenom sudbinom. On uopšte ne vodi računa o onome šta Ustav Srbije nalaže u smislu procedure za smenu predsednika već ‘udara ko Maksim po diviziji’. Glavna je tema sam sebi i zato stalno priča o sopstvenoj žrtvi”, ističe Samardžić dodajući da to i ne zaslužuje ozbiljno komentarisanje…
“Reč je o epifenomenu u poretku diktature koji je on sam ustanovio i koji vodi”, zaključuje Slobodan Samardžić.
Simptom/M. M.