Sve to ne deluje kao neki veliki samit. Dolaze tri najviša predstavnika Evropske unije – predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsednik Evropskog saveta Antonio Kosta i visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaja Kalas. Za sastanak je predviđeno manje od dva i po sata.

Ipak, učesnici govore o „prekretnici“. I zaista, reč je o istorijskom susretu: ovog petka, 4. jula 2025. godine, u moldavskoj prestonici Kišinjevu održava se prvi samit između Evropske unije i Republike Moldavije. To je prvi put da EU održava samit u jednoj manjoj zemlji kandidatu za članstvo – to je do sada bilo samo u većim zemljama, poput Ukrajine i Turske. A Moldavija je tek od juna 2022. godine zvanično kandidat za članstvo u Uniji. U zemljama bivše Jugoslavije, od kojih su neke kandidati već više od decenije, takvih samita nije bilo.

Radi se o snažnom signalu, jer Moldavija se, nakon Ukrajine, smatra sledećom metom Vladimira Putina. Pored vojne, postoji i akutna, politička pretnja: krajem septembra u Moldaviji se održavaju parlamentarni izbori. Iako je favorit vladajuća proevropska partija Akcija i solidarnost (PAS) predsednice države Maje Sandu, na izbore izlaze i tri jake, proruske partije. Ako bi one došle na vlast, Rusija bi mogla da reorganizuje i proširi svoje vojno prisustvo u zemlji.

Ruska okupacija s katastrofalnim posledicama

U uskom moldavskom pojasu Pridnjestrovlju, na istočnoj obali reke Dnjestar, već više od 35 godina vladaju proruski separatisti. U Moldaviji je Rusija 1992. započela prvi rat protiv druge zemlje nakon raspada Sovjetskog Saveza. Danas je u Pridnjestrovlju stacionirano 1.200 ruskih vojnika i ogromno skladište sovjetskog oružja. Proruska vlada bi mogla da olakša povećanje broja vojnika i dopremu oružja.

Ukrajinski crnomorski grad i grad na frontu, Odesa, udaljen je samo 50 kilometara od moldavske granice. Vojno gledano, Moldavija je jedna od najnezaštićenijih država Evrope. Ruska okupacija zemlje imala bi katastrofalne posledice za Ukrajinu, jer bi se našla u ratu na dva fronta.

Posledice bi bile ozbiljne i za Evropu: iako se u jugoistočnoj Rumuniji nalazi najveća vojna baza NATO u regionu, kopnena granica Rumunije prema Ukrajini i Moldaviji vojno gotovo uopšte nije obezbeđena. Već sada ruski Šahed-dronovi redovno lete i eksplodiraju u rumunskom delu delte Dunava – dakle na teritoriji Evropske unije i NATO.

Pitanje razdvajanja

Moldavija ne može da postane članica NATO, jer njen ustav propisuje vojnu neutralnost. Ipak, EU sada, nakon godina ignorisanja i oklevanja, očigledno jasno vidi opasnost u regionu i želi da tu zemlju s dva i po miliona stanovnika što brže integriše, barem u ekonomskom smislu. Optimistične prognoze predviđaju članstvo 2029/30. godine.

Trenutno je najvažnije pitanje tzv. „razdvajanja“ (decoupling) – da li će se pregovori o članstvu Moldavije razdvojiti od onih sa Ukrajinom, kako bi Brisel i Kišinjev mogli brzo da otvore prva poglavlja. Razdvajanje bi moglo postati neophodno, jer Mađarska blokira otvaranje pregovaračkih poglavlja sa Ukrajinom. Politički gledano, razdvajanje bi bilo osetljiv signal prema Ukrajini: s jedne strane, EU bi time popustila Viktoru Orbanu, a s druge, Moldavija svoj status kandidata praktično duguje Ukrajini.

Još nije jasno kako EU i Moldavija žele da reše tu dilemu. Jasno je da Brisel mora da ponudi više i bude prisutniji u zemlji, kako bi ojačao proevropske snage. U anketama proruske i faktički desničarsko-nacionalne partije socijalista i komunista, koje će verovatno nastupiti kao izborna koalicija, zaostaju za vladajućom strankom PAS. Ipak, mogli bi da osvoje većinu u parlamentu zajedno sa izbornim blokom Alternativa, gradonačelnika Kišinjeva Iona Čebana – koji je formalno neutralan do proevropski, ali prikriveno takođe proruski orijentisan.

Nedovršene reforme i ekonomska kriza

Nekadašnja antikorupcijska aktivistkinja, ekonomistkinja Svetske banke i ministarka obrazovanja Maja Sandu, uživa veliki ugled kao predsednica i važi za osobu od integriteta. Ipak, vlada njene stranke PAS nije sprovela reforme u borbi protiv korupcije i u pravosuđu onako kako se očekivalo.

Osim toga, ta ionako siromašna zemlja nalazi se u dubokoj ekonomskoj krizi otkako je Ukrajina početkom godine zaustavila tranzit ruskog gasa ka Evropi, koji je delimično išao i u Moldaviju. Tim gasom se napajala elektrana u separatističkom Pridnjestrovlju, koja je zatim isporučivala struju ostatku zemlje. To je sada zaustavljeno. Iako je Moldavija povezana s evropskom mrežom za gas i struju, to je dovelo do poskupljenja, a povezivanje još nije u potpunosti završeno.

Nakon prestanka isporuke ruskog gasa, kojim su separatisti u Pridnjestrovlju finansirali svoj sistem, početkom juna u tom pojasu proglašeno je ekonomsko vanredno stanje – struje ima samo povremeno, a režim više ne može da isplaćuje plate i penzije. Vlasti u Kišinjevu sada strahuju da bi vanredno stanje u Pridnjestrovlju moglo da izazove haos koji bi se proširio i na slobodni deo zemlje.

Pitanje jezika i identiteta

Politički, pitanje jezika i identiteta i dalje igra ulogu u pojedinim delovima zemlje. Tri četvrtine Moldavaca govori rumunski, dok četvrtina pretežno govori ruski. Iako zemlja ima jedno od najvelikodušnijih zakonskih rešenja za manjinske jezike u Evropi, proruski političari lažno tvrde da se krše prava građana koji govore ruski. To ima uticaja naročito u nekim mestima na severu zemlje i u južnoj autonomnoj regiji Gagauziji, čiji su stanovnici hrišćanska etnička grupa koja je nekada govorila turski, a danas je u velikoj meri rusifikovana.

Iako EU finansira brojne projekte modernizacije u Gagauziji, tamo i dalje dominira narativ da Rusija navodno pomaže regionu i spasava ga od propasti. Sadašnja guvernerka Gagauzije, Jevgenija Gutul, važi za marionetu ruskog predsednika Vladimira Putina i optužena je za nezakonito finansiranje partije. Evropska unija se poslednjih meseci trudila da bude prisutnija u Gagauziji – tako je komesarka za proširenje EU Marta Kos u maju provela tri dana u toj regiji i razgovarala sa brojnim lokalnim predstavnicima.

I susedna Rumunija je pod novim predsednikom Nikušorom Danom u svega nekoliko sedmica postala prisutna u Moldaviji kao nikada ranije. Njegova prva zvanična poseta inostranstvu bila je upravo poseta Kišinjevu, gde je dočekan s velikim oduševljenjem. Neposredno pred samit EU, Dan je obećao da će rumunske vlasti brže obrađivati desetine hiljada zahteva za državljanstvo iz Moldavije – čime bi podnosioci zahteva faktički već bili integrisani u Evropsku uniju.

Simptom/Danas/Dojče Vele