Kao ko-lider krajnje desničarske Alternative za Nemačku (AfD), Vajdel je pozvala svoju zemlju da pređe sa onoga što njena stranka naziva „kultom srama” zbog zločina iz nacističke ere. Ipak, uprkos njenim pozivima Nemačkoj da gleda napred, istorija njene porodice ostala je u senci.

Istraga koju je sproveo Velt am Sonntag, oslanjajući se na obimne dokumente iz nemačkih i poljskih arhiva, otkriva da je Vajdelov deda Hans Vajdel bio istaknuti nacistički sudija, koga je direktno imenovao Adolf Hitler, odgovoran za izricanje kazni protivnicima Trećeg rajha.

Iako istorija Vajdelovih nije jedinstvena u zemlji u kojoj nacistička prošlost dotiče skoro svaku porodicu, ova otkrića su relevantna s obzirom na stavove AfD-a o naporima Nemačke da se iskupi za postupke prethodnih generacija.

U 2018, ko-lider stranke Aleksandar Gauland šokirao je zemlju kada je minimizirao nacistički period kao „obično ptičje sranje“ u milenijumu slavne istorije. Prethodne godine, Bjorn Hocke, jedna od ekstremnijih ličnosti ove stranke, opisao je spomenik Holokaustu kao „spomenik srama“ i pozvao na preokret od 180 stepeni u odnosu na pristup sećanja u zemlji.

Uprkos svom otvorenom radikalizmu i upozorenjima vlasti da je reč o ekstremističkoj organizaciji, AfD je porasla u popularnosti. U septembru je ostvarila najznačajniju izbornu pobedu krajnje desnice od Drugog svetskog rata, zabeleživši svoju prvu pobedu na regionalnim izborima. Sada, sa Alis Vajdel kao glavnim kandidatom, AfD se priprema da progura svoju nacionalističku agendu na predstojećim saveznim izborima.

Vojni sudija

Nije da se Veidel potpuno protivi pričanju o njenoj porodičnoj istoriji. Ona je ispričala kako je proterana iz nekadašnje Šlezije, sada Poljske – ali je ostala nemi o istaknutoj ulozi svog dede u nacističkom režimu.

Preko portparola, Vajdel je rekla da nije znala o nacističkoj prošlosti svog dede. „Zbog porodične nesuglasice nije bilo kontakta sa dedom, koji je preminuo 1985. godine, niti je on bio tema razgovora u porodici“, rekao je portparol.

Vajdel je imala šest godina kada je njen deda Hans umro. Njena baka, takođe članica nacističke partije, preminula je dve godine kasnije.

Stariji Vajdel je imao skoro 40 godina kada je u julu 1941. postao vojni sudija u Varšavskoj komandi, pridruživši se oko 3.000 sudija Vermahta u sprovođenju Hitlerove vojne vladavine.

Njegovi pretpostavljeni su ga hvalili da „svoj posao obavlja sa velikim interesovanjem i razumevanjem“, kažu dokumenti.

Pod Hitlerom, koji je vladao kao vrhovni komandant Vermahta, vojni sudovi su izrekli oko 50.000 smrtnih kazni, od kojih je preko 20.000 izvršeno, prema nalazima istoričarke Klaudija Bade, koja je napisala da je takav rekord „daleko premašio civilni nacistički sud“.

Tri godine nakon završetka posla, Hans Veidel je imenovan za glavnog sudiju. Njegovo imenovanje prošlo je kroz Firerov štab, prema zvaničnom dokumentu od 12. oktobra 1944. koji glasi: „Der Fuhrer, ​​potpisao Adolf Hitler“

Pre svog strmoglavog uspona u nacističkom sistemu, Hans Vajdel je studirao pravo u Minhenu i Breslavu. Bio je član nacističke partije od 1932. godine, pridružio se pre Hitlerovog dolaska na vlast i služio je u Vafen-SS od 1933. kao pravni savetnik.

„Čak i pre izbora u septembru 1930. glasao sam za nacionalsocijaliste i aktivno vodio kampanju u izbornoj propagandi pokreta“, napisao je on u dokumentu sačuvanom u nemačkim arhivima.

Hans Vajdel je kasnije rekao istražiteljima da nije znao o nacističkom tretmanu Jevreja. Živeo je u malom gradu, rekao je: „Tamo nisam čuo ništa osim onoga što je pisalo u novinama ili na radiju.

„Međutim, moram da naglasim da nikada nisam čuo ništa o zločinima SS-a“, dodao je on.

Posle poraza Nemačke i njene podele na četiri okupirane zone, sile pobednice su krenule u čišćenje zemlje od nacista

Pristalice diktature nisu smele da zauzimaju važne funkcije u novoj državi. U tom cilju, vojne vlade savezničkih sila su osnivale tribunale.

Hans Vajdel, koji se nakon rata preselio sa porodicom u Istočnu Vestfaliju, suočio se sa tri istrage zbog svojih uloga tokom diktature.

U novembru 1948, tribunal u Bilefeldu, delu britanske okupacione zone, otvorio je postupak protiv njega zbog „članstva u zločinačkoj organizaciji“. Međutim, slučaj je zatvoren u roku od mesec dana, a tužioci su se pozvali na nedostatak dokaza, pokazuje istražni dosije u saveznim arhivima

Ta odluka, iako nije bila potpuna oslobađajuća presuda, poštedela ga je od isključenja. Otvorio je advokatsku kancelariju u zapadnom gradu Gutersloh, gde je postao aktivan u udruženju raseljenih lica i tražio nadoknadu za izgubljenu imovinu u Gornjoj Šleziji.

Dve decenije kasnije, njegova nacistička prošlost ga je ponovo sustigla. Krajem 1970-ih, policija Severne Rajne-Vestfalije i Hamburga ponovo je otvorila istragu o njegovoj ulozi u ratu. Zahtevi za dokumente upućeni su u Istočnu Njemačku, tada pod komunističkom vlašću. Međutim, oba pokušaja da se on procesuira propala su. U Saveznoj Republici nijedan vojni sudija nije priveden pravdi zbog izricanja proizvoljnih smrtnih kazni.

Malo je verovatno da će ova otkrića oštetiti položaj Alis Vajdel u njenoj bazi dok se priprema da predvodi svoju stranku na izborima sledeće godine

Deda Džordža Buša, pokojni američki senator Preskot Buš, bio je direktor i akcionar kompanija koje su profitirale od njihovog učešća u finansijskim podržavaocima nacističke Nemačke.

Gardijan je dobio potvrdu iz novootkrivenih fajlova u Nacionalnom arhivu SAD da je firma čiji je direktor bio Preskot Buš bila povezana sa finansijskim arhitektama nacizma

Njegovi poslovi, koji su nastavljeni sve dok imovina njegove kompanije nije zaplenjena 1942. prema Zakonu o trgovini sa neprijateljem, doveli su više od 60 godina kasnije do građanske tužbe za odštetu koju su u Nemačkoj pokrenula dva bivša radnika robova u Aušvicu protiv porodice Buš. i na brujanje predizborne polemike.

Dokazi su takođe naveli jednog bivšeg američkog nacističkog tužioca za ratne zločine da tvrdi da je postupak pokojnog senatora trebalo da bude osnova za krivično gonjenje zbog pružanja pomoći  neprijatelju.

Debata o ponašanju Preskota Buša već duže vreme “buja ispod površine” u javnosti. Neprekidno se čavrlja na internetu o vezi „Buš/nacista“, uglavnom netačno i nepravedno, kako se kaže zvanično.
Ali novi dokumenti, od kojih su mnogi skinuli tajnost tek pre nekoliko godina, pokazuju da je čak i nakon što je Amerika ušla u ratove i kada su već postojale značajne informacije o planovima i politici nacista, on radio i profitirao od kompanija koje su bile blisko povezane sa Nemačkim firmama koje su finansirale Hitlerov dolazak na vlast. Takođe je sugerisano da je novac koji je zaradio ovim poslovima pomogao da se uspostavi bogatstvo porodice Buš i njena dalja politička “dinastija”.

Simptom M.P./Politico/Guardian