“Takva inicijativa bi zahtevala eventualne izmene Ustava što ne bi moglo da se dogodi bez najšireg konsenzusa. Ipak, moramo da budemo svesni da Crna Gora živi najvažniji integracioni momentum u svojoj istoriji i da ništa ne smemo učiniti prioritetnijim”, rekao je Milojko Spajić u intervjuu podgoričkoj Pobjedi.

Polarizujuća pitanja

Upravo zato je, kaže, Vlada ponudila Platformu „Barometar 26“, kojom se svi relevantni društveni akteri koji se zalažu za članstvo u Evropskoj uniji pozivaju da daju doprinos zatvaranju pregovaračkih poglavlja do kraja 2026. godine.

“Platformu su podržali svi činioci parlamentarne većine. Takozvana polarizujuća pitanja biće otvorena u posebnim radnim grupama i skupštinskim odborima, uz glas eksperata iz akademske zajednice, gde bi se tražili kompromisi između svih identitetskih grupacija u Crnoj Gori”, rekao je Spajić i istakao: “Važno je da imamo na umu i rezultate popisa koji nesumnjivo pružaju osnov da se otvore ovakva pitanja, čija rešenja, kako sam već kazao, moramo tražiti u širokim konsultacijama.”

Nema govora o dvojnom državljanstvu sa Srbijom

Na pitanje dokle se stiglo sa vladinom procedurom izmena Zakona o državljanstvu i na šta će se one odnositi, kao i na koji način bi eventualno uvođenje dvojnog državljanstva sa Srbijom moglo uticati na budućnost građana Crne Gore, Spajić kaže da “nema govora o Vladinoj inicijativi takve vrste”.

“Sve inicijative koje su došle od Vlade u prethodnoj godini bile su usmerene na jačanje vladavine prava, približavanje Evropskoj uniji i unapređenje ekonomije, odnosno boljeg standarda građana. Naznake o promeni Zakona o državljanstvu dolaze od strane pojedinih subjekata parlamentarne većine, a svoj stav o potencijalnim izmenama sam već saopštio”, rekao je Spajić.

Crnogorski premijer je ukazao da ništa ne sme biti urađeno na štetu interesa države Crne Gore i njene nezavisnosti.

“Takođe, sve što bi potencijalno, naglašavam potencijalno, nastalo iz takve inicijative mora biti rezultat širokog dogovora sa opozicijom uz najstrože poštovanje zakona i Ustava i u partnerstvu sa EU”, rekao je Spajić.

“Ekonomsko državljanstvo”

Ističe da je poseban program „ekonomsko državljanstvo“ u Crnoj Gori doprineo privlačenju stranih investicija, koje su imale multiplikativni ekonomski efekat, kao što je valorizacija značajnih ekonomskih potencijala i resursa, otvaranje novih radnih mesta, kao i podsticaj ravnomernijeg regionalnog razvoja.

“Tokom primene programa, u jednom delu uočili smo i određene propuste, naročito kada je u pitanju upotreba finansijskih sredstava, kao i bankarskih garancija. Zato smatram da bi bilo od izuzetnog značaja razmotriti redefinisanje postojećih uslova ili potencijalni inovirani koncept, koji bi bio više fokusiran na privlačenje talenata, koji svojim znanjem doprinose daljem unapređenju konkurentnosti crnogorske privrede i bržem uključivanju u veliko evropsko, ali i globalno tržište”, rekao je Spajić.

Dodaje da je Vlada upoznata sa postupkom koji vodi Malta, ali i činjenicom da trenutno 70 zemalja u svetu ima neki oblik izdavanja pasoša po osnovu finansijskog doprinosa.

“Donećemo odluku koja će biti usaglašena sa Evropskom unijom, kako bismo zaštitili bezbednost i reputaciju države, posledično i EU, od rizika ulaska sumnjivog kapitala ili pojedinaca umešanih u pranje novca i finansiranje terorizma, ali i obezbedili nove podsticajne uslove za razvoj ekonomije”, zaključio je Spajić.

Simptom/RTS/Simptom