Osmi lokalni izbori od proglašenja nezavisnosti 1992. godine u Bosni i Hercegovini će biti održani danas.

Održavaju se svake četiri godine i uključuju izbor opštinskih načelnika i gradonačelnika koji su odgovorni za vođenje opštinske, odnosno gradske administracije te implementaciju odluka lokalnih skupština koje čine zakonodavno telo na tom nivou vlasti.

Centralna izborna komisija BiH (CIK) je overila kandidature ukupno 296 političkih subjekata za lokalne izbore, od toga 110 političkih partija, 58 koalicija, 76 nezavisnih kandidata i 43 nezavisna kandidata nacionalnih manjina te devet lista nezavisnih kandidata.

Overeno je ukupno 26.089 kandidatura pojedinaca, od čega su 25.703 kandidata za skupštine opština, među kojima je 10.983 žena. Kada je reč o kandidatima za načelnike, odnosno gradonačelnike, njih ima 386, od čega 29 žena.

Evo šta treba znati o lokalnim izborima u Bosni i Hercegovini.

Šta se bira?

Građani i građanke Bosne i Hercegovine će na lokalnim izborima  birati ukupno 3.200 odbornika u gradskim i opštinskim skupštinama u Federaciji BiH te gradskim, odnosno skupštinama opština u Republici Srpskoj, kao i novi saziv Skupštine Brčko distrikta.

Osim toga, biraće se i 143 gradonačelnika i načelnika u lokalnim zajednicama u oba entiteta u Bosni i Hercegovini.

Kako se biraju gradonačelnici?

Gradonačelnici se biraju direktno u većini lokalnih zajednica. Izuzetak su Sarajevo i Mostar te Brčko distrikt.

U Sarajevu odbornici iz četiri opštine, koje građani biraju direktno na izborima, biraju sastav Gradske skupštine koja potom bira gradonačelnika/gradonačelnicu.

Mostar bira gradonačelnika u Gradskoj skupštini i to dvotrećinskom većinom glasova 35 odbornika.

Građani Brčko distrikta, posebne teritorijalne jedinice koja ne pripada nijednom od entiteta, direktno biraju Skupštinu Distrikta, koja kasnije bira gradonačelnika/gradonačelnicu.

Koliki je procent žena?

Zakon o ravnopravnosti polova je propisao kvotu od 40odsto za manje zastupljen pol, a Izborni zakon BiH je integrisao tu obavezu, pa se na kandidatskim listama mora naći minimalno 40 odsto manje zastupljenog pola.

To znači da od ukupno 26.089 overenih kandidatura, 10.983 čine žene (više od 42 odsto).

Ali, kada je reč o kandidatima za načelnike, odnosno gradonačelnike, njih ima 386, od čega je samo 29 žena (otprilike 7,5 odsto).

Ko ima pravo glasa?

“Svaki punoletni građanin je vađenjem lične karte upisan u Centralni birački spisak”, istakla je Irena Hadžiabdić, predsednica Centralne izborne komisije BiH.

Tako se na Centralnom biračkom spisku našlo 3.406.088 birača koji imaju pravo glasa. Od tog broja, 44.789 građana registrovano je da glasaju izvan Bosne i Hercegovine.

Koliko koštaju lokalni izbori?

Ukupni troškovi lokalnih izbora 2024. iznose 19 miliona konvertibilnih maraka (oko 9,7 miliona evra).

Institucije Bosne i Hercegovine su za aktivnosti Centralne izborne komisije BiH za sprovođenje lokalnih izbora 2024. odvojile 7,41 miliona konvertibilnih maraka (oko 3,8 miliona evra).

CIK BiH je tražio i dodatnih 4,1 milion konvertibilnih maraka (oko 2,1 miliona evra). Ta sredstva su, kako su naveli, potrebna za angažman dodatnog osoblja, kao i sprovođenje pilot-projekta u skladu s odlukama visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.

Osim toga, procenjuje se da će opštine, odnosno gradovi snositi ukupne troškove od gotovo 7,5 miliona konvertibilnih maraka (oko 3,3 miliona evra).

Kako pravilno glasati?

Za razliku od dosadašnje prakse, kada su birači na listiću mogli zaokružiti koliko god žele kandidata unutar jedne političke opcije, sada je moguće zaokružiti najviše tri.

To je novina, jer su ranije birači na listiću mogli zaokružiti više kandidata unutar jedne političke opcije ili koalicije ili liste nezavisnih kandidata.

Dakle, ukoliko želite dati glas “XY” stranci (moguće je glasati samo za jednu političku opciju da bi glas bio važeći). Osim stavljanja znaka X u kružić kod imena određene stranke (nije obavezujuće), dozvoljeno je staviti znak X pored najviše tri imena s liste izabrane političke opcije.

Kada je reč o izboru načelnika i gradonačelnika, glasački listić će biti važeći ako označite X ispred imena samo jednog kandidata.

Ima li još novina?

Nakon što je visoki predstavnik u BiH Kristijan Šmit u martu ove godine iskoristio svoja ovlaščenja i nametnuo izmene Izbornog zakona BIH, na izbornim listama više se ne mogu naći ratni zločinci, kao što je to bio slučaj u prošlosti.

“Nijedna osoba koja je osuđena od bilo kojeg međunarodnog ili domaćeg suda za zločin genocida, zločina protiv čovečnosti ili ratnih zločina ne može se kandidovati na izborima niti obavljati bilo koju izbornu, imenovanu ili drugu funkciju”, navedeno je u izmenama Izbornog zakona.

Osim toga, predviđeno je uvođenje pilot-projekta koji će biti primenjen na nekim glasačkim mestima, a koji se odnosi na korištenje opreme za elektronsko prebrojavanje glasačkih listića, opreme za elektronsku identifikaciju birača, opreme za videonadzor i snimanje nadzornih videosnimaka na biračkim mestima i centrima za brojanje. Ali, ovaj pilot-projekat ne uključuje opremu za elektronsko glasanje.

Šmit je doneo i novi komplet pravila za izbornu kampanju, čiji je cilj dodatno smanjenje mogućnosti političkih stranaka da manipulišu biračima. Ta pravila podrazumevaju i strožije kazne za preuranjenu predizbornu kampanju.

Simptom/Al Jazeera