Da bi održivo finansirale rad SZO, vlade su u istorijskom iskazu podrške povećale svoje doprinose africkom osnovnom budžetu. Zajedno, ove mere pokazuju šta multilateralizam može da ponudi kada zemlje izaberu saradnju umesto podelu.
Možda najznačajnija prekretnica bilo je usvajanje Sporazuma o pandemiji od strane država članica SZO, što je prekretni korak ka tome da svet bude bezbedniji od budućih pandemija. Uz to, stupili su na snagu amandmani na Međunarodni zdravstveni propis, uključujući novi nivo upozorenja za „pandemijsku vanrednu situaciju“ osmišljen da pokrene jaču globalnu saradnju. A da bi održivo finansirale rad SZO, vlade su u istorijskom znaku podrške povećale svoje doprinose našem osnovnom budžetu. Zajedno, ove mere pokazuju šta multilateralizam može da pruži kada zemlje izaberu saradnju umesto podela.
Zemlje sada pregovaraju o sistemu pristupa patogenima i podele koristi Sporazuma o pandemiji. Cilj ovoga je da se obezbedi brza razmena podataka o patogenima i genetskim sekvencama, kao i pravičan pristup vakcinama, dijagnostici i terapiji. Nadamo se da će ovaj posao biti završen do maja ove godine, što će omogućiti da celokupni Sporazum počne da stupa na snagu kao međunarodno pravo.
Pored pripremljenosti za pandemiju, SZO je unapredila javno zdravlje na više frontova 2025. godine. Potvrdili smo bezbednost i uticaj vakcina na spasavanje života; izdali smo smernice o inovacijama kao što su injekcijski lenakapavir za prevenciju HIV-a i GLP-1 terapije za gojaznost; odgovorili smo na humanitarne krize od Gaze i Sudana do Ukrajine; podržali smo zemlje u postizanju univerzalnog zdravstvenog osiguranja kroz lokalno prilagođena rešenja i održivo finansiranje; i videli smo kako je Generalna skupština UN usvojila značajnu političku deklaraciju za borbu protiv nezaraznih bolesti i izazova mentalnog zdravlja – najsmrtonosnijih i najrasprostranjenijih zdravstvenih pretnji našeg doba.
Nauka je važna. Dokazi su važni. Poverenje je važno.
Zato su SZO i njeni partneri tokom 2025. godine posvetili kontinuirane napore jačanju bezbednosti, efikasnosti i upotrebe vakcina. Obavezujemo se da ćemo ovo održati kao prioritet u 2026. godini. Imunizacija ostaje jedna od najmoćnijih intervencija javnog zdravlja u istoriji, spasavajući milione života svake godine. Njen uticaj je jasan: globalni broj smrtnih slučajeva od malih boginja opao je za 88% od 2000. godine; vakcine protiv malarije se sada primenjuju u 24 afričke zemlje; a 86 miliona devojčica je vakcinisano protiv humanog papiloma virusa, što pomaže u sprečavanju raka grlića materice.
Istovremeno, SZO je ponovo potvrdila bezbednost vakcina i naglasila važnost rutinske imunizacije kako bi se deca zaštitila od visoko zaraznih bolesti kao što su male boginje, polio, hepatitis B i difterija. Tokom proteklih 25 godina, globalna smrtnost dece mlađe od pet godina pala je za više od polovine – sa 11 miliona smrtnih slučajeva godišnje na 4,8 miliona – a vakcine su bile ključne za ovaj napredak. Imunizacija nije luksuz; to je suštinska zdravstvena usluga. To je kamen temeljac univerzalnog zdravstvenog osiguranja i neophodan je da bi deca mogla da odrastu u zdrave odrasle osobe.
Simptom/AllAfrica