Tramp, međutim, izostavlja činjenicu da carine plaćaju američke kompanije za uvoz strane robe. A te troškove na kraju snose potrošači u SAD.

Nove carine donele tek 96 milijardi
Sjedinjene Američke Države su do sada u ovoj fiskalnoj godini, koja se završava u septembru, prikupile 142 milijarde dolara od carina, prema podacima Ministarstva finansija objavljenim juče. Od kada su Trampove carine stupile na snagu u aprilu, one su donele oko 96 milijardi dolara prihoda. U julu su carinske dažbine skočile na 28 milijardi dolara, što je godišnji rast od 273%. Carine su iznosile 27 milijardi u junu, 22 milijarde u maju i 16 milijardi u aprilu.

Pre aprilske najave, carine su u martu iznosile osam milijardi dolara, a u februaru i januaru po sedam milijardi dolara. Carinske dažbine predstavljaju namete koje uvoznici plaćaju u međunarodnoj trgovini. To znači da kompanije, preduzeća ili pojedinci u SAD moraju da plate dažbine prilikom ulaska robe u zemlju. Potrošači obično snose teret ovih troškova, jer kompanije prilagođavaju cene da bi nadoknadile ili apsorbovale efekat carina.

Procena ministra finansija
Čak je i ministar finansija Skot Besent ovog meseca za MSNBC izjavio da očekuje kako će carine donositi 300 milijardi dolara godišnje. Dodao je da „postoji šansa da taj iznos bude i veći“ 2026. godine. Poreska fondacija (Tax Foundation) procenjuje da bi Trampove carine u narednih 10 godina donele oko 2,5 biliona dolara. One bi verovatno povećale cene dobara i troškove za prosečno domaćinstvo za gotovo 1.300 dolara u 2025. i 1.700 dolara u 2026. Komitet za odgovoran savezni budžet (CRFB), neprofitna organizacija za javne politike, očekuje da će Trampove carine doprineti američkom BDP-u sa 2,8 biliona dolara do fiskalne 2034. godine, ukoliko ostanu na snazi.

Inflacija je u julu pala na niži nivo od očekivanog, na 2,7%, iako su osnovne potrošačke cene — pokazatelj koji isključuje hranu i energiju — porasle za 3,1% na godišnjem nivou. To je isti nivo kao u januaru, najviši ove godine. Čini se da su Trampove carine ipak povećale cene. Neki ekonomisti upozoravaju da bi ove dažbine mogle da podignu troškove do kraja godine. Glavni američki ekonomista u Džej Pi Morgan Čejsu, Majkl Feroli, naveo je u jednoj analizi početkom godine da bi Trampove carine mogle dovesti do „značajno većih povećanja“ potrošačkih cena i više inflacije u nekom trenutku ove godine. Predsednik Federalnih rezervi Džerom Pauel rekao je prošlog meseca da je američka ekonomija u „solidnoj poziciji“, ali da „ostaje da se vidi“ kakav će biti efekat carina na privredu i inflaciju.

Simptom/Forbes